Istraživanje sprovedeno na više od 50.000 osoba starijih od 50 godina otkrilo je da posedovanje pasa ili mačaka može pozitivno uticati na očuvanje kognitivnih funkcija u starijoj životnoj dobi. Rezultati, prenosi „Gardijan“, pokazuju da su vlasnici pasa zadržali bolje pamćenje i da su vlasnici mačaka pokazali sporiji pad verbalnih funkcija u poređenju sa osobama koje nemaju kućne ljubimce.
Prema ovoj studiji, koja je deo dugotrajnih istraživanja o zdravlju i penzionisanju u Evropi, ribe i ptice nisu imali značajan uticaj na smanjenje kognitivnog opadanja. Istraživači su proučavali podatke prikupljene tokom 18 godina, konstatovavši da tip ljubimca igra ključnu ulogu u rezultatima. Adrijana Rostekova, istraživač sa Univerziteta u Ženevi koja je vodila studiju, beleži da su vlasnici pasa i mačaka, koji zahtevaju veću interakciju, pokazali bolje kognitivne funkcije nego oni koji su imali ribe i ptice, čiji prisustvo ne pruža istu vrstu socijalne stimulacije.
Ova situacija može se objasniti činjenicom da psi podstiču fizičku aktivnost i socijalnu interakciju, što može pozitivno uticati na prednji deo mozga, poboljšavajući pažnju i emocionalne reakcije. Slične koristi primećene su i kod vlasnika mačaka, što naglašava važnost ne samo vrste ljubimca već i načina na koji oni deluju na svakodnevni život svojih vlasnika.
Stručnjaci tvrde da rezultati istraživanja imaju značajne implikacije za prevenciju demencije i očuvanje zdravlja starijih osoba. U svetlu starenja populacije širom sveta, podsticaj da se više razmišlja o tome kako kućni ljubimci mogu doprineti mentalnom zdravlju starijih osoba postaje sve relevantniji. Takođe, istraživanje ukazuje na to da interakcija s ljubimcima može pomoći u održavanju socijalnih veza, što je još jedan ključni faktor za očuvanje kognitivnih funkcija.
Uvek će postojati potrebe za dodatnim istraživanjima koja bi mogla produbiti razumevanje kako različiti tipovi kućnih ljubimaca utiču na mentalno zdravlje, ali trenutno rezultati sugerišu da su psi i mačke, zbog svoje interaktivnosti i potreba za pažnjom, značajno korisniji u procesu očuvanja kognitivnih funkcija. Takođe, ovo istraživanje može otvoriti nove puteve za terapijske programe usmerene na starije osobe, koji koriste interakciju sa životinjama kao sredstvo za poboljšanje kvaliteta života.
Sa obzirom na trend opadanja kognitivnih sposobnosti sa godinama, važno je pronaći načine kako da se ovi procesi usporavaju. U ovom kontekstu, kućni ljubimci mogu igrati ključnu ulogu. Pored toga, prisustvo ljubimaca može pružiti emocionalnu podršku i smanjenje stresa, što dodatno može doprineti unapređenju mentalnog zdravlja starijih osoba.
Razmatrajući budućnost, važno je uzeti u obzir kako bi svest o ovim benefitima mogla da utiče na društvene politike i sisteme podrške za starije osobe. Ulaganje u programe koji uključuju terapiju sa životinjama, kao i promociju usvajanja pasa i mačaka, može doneti višestruke koristi kako pojedincima, tako i društvu u celini.
Sve u svemu, podaci iz ove studije naglašavaju značaj kućnih ljubimaca ne samo kao društvenih bića, već i kao aktivnih učesnika u očuvanju zdravlja i blagostanja starijih osoba. Njihova uloga u našem životu može biti mnogo dublja nego što se ranije smatralo, otvarajući vrata za dalja istraživanja u tom domenu.
