Zaječar je najveći grad u Timočkoj Krajini, poznat po svojoj bogatoj kulturnoj tradiciji, posebno pozorišnom životu. Ovaj grad, koji se može pohvaliti sa oko trideset hiljada stanovnika, ima značajnu pozorišnu scenu koja se oslanja na tri ključne tačke: tri zdanja, tri pozorišne scene i tri festivala. Pozorište u Zaječaru osnovano je 1946. godine, a sledeće godine očekuje se obeležavanje osamdeset godina postojanja jedinog profesionalnog pozorišta na istoku Srbije.
Upravnik pozorišta, Vladimir Đuričić, naglašava promene kroz koje je pozorište prošlo tokom svog postojanja. Usprkos nekoliko promena imena, danas se zove Narodno pozorište Timočke Krajine – Centar za kulturu „Zoran Radmilović“ u Zaječaru. Ova institucija ne obezbeđuje samo pozorišne predstave, već organizuje i razne kulturne manifestacije, uključujući hor i folklor, kao i festival mladih pesnika.
Međutim, Zaječar se suočava s problemom opadanja broja stanovnika. U poslednjoj deceniji, oko osam hiljada ljudi je napustilo grad. Iako je industrijalizacija posle rata povukla porast broja stanovnika, poslednjih godina privreda je u stagnaciji. Đuričić izražava nadu da će se industrija ponovo razviti i da će privući ljude nazad u ovaj kraj.
Teater u Zaječaru ima kapacitet od oko 350 mesta, dok scena u naselju Kotlujevac raspolaže sa oko dvesta mesta. Pre nekoliko godina otvoren je Pozorišni muzej, koji je bio deo legata Nikole Pašića, a sada je postao značajan kulturni centar u istočnoj Srbiji. Ovaj muzej, uz letnju scenu, omogućava održavanje raznih kulturnih programa, od pozorišnih predstava do izložbi i promocija knjiga.
Zaječar je domaćin i tri pozorišna festivala. Prvi je Festival malih pozorišnih formi, koji se održava u aprilu, dok je međunarodni festival za decu poznat kao „ZajeČAR“. Treći festival, „Dani Zorana Radmilovića“, održava se od 1991. godine i takođe ima međunarodni karakter, sa nagrađivanim predstavama iz zemlje i regiona.
Zoran Radmilović, legendarni glumac, ima poseban značaj za Zaječar. Njegov deda, Nemac Rihard Lang, projektovao je zgradu gimnazije, a Zoranov festival i pozorište nose njegovo ime kako bi se dostojno odužili ovom velikom umetniku. Đuričić napominje da je, nažalost, tokom Zoranove karijere, on često bio zapostavljen, a tek posle njegove smrti grad je počeo da ga adekvatno prepoznaje.
Govor o pozorištu u Zaječaru nije moguć bez pomena na višedecenijske zaboravljene glumce poput Raše Plaovića, koji su takođe ostavili svoj pečat u ovom gradu. Uradile su se brojne rekonstrukcije pozorišta, a Đuričić izražava želju da se izgrade nove prostorije, kako bi grad dobio savremeno zdanje sa dodatnim salama.
Zaječar ima bogatu pozorišnu istoriju, a dokazi o ranijim pozorišnim aktivnostima datiraju pre formiranja zvaničnog pozorišta. Sva ova bogata tradicija se nastavlja kroz različite performanse i inicijative posvećene davnim i savremenim pozorišnim praksama. Upravnik pozorišta planira da organizuje projekte posvećene Zoranu Radmiloviću, uključujući i filmske projekcije njegovih drama, čime se želi obeležiti četrdeset godina od njegove smrti.
Kroz savremene manifestacije i bogatu kulturnu ponudu, Zaječar ostaje mesto gde se tradicija i savremeno stvaralaštvo prepliću, a pozorišni život se kontinuirano razvija, očuvajući se u svesti i srcima građana.
