Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, Vladan Petrov, izjavio je da je najvažnija vest u trenutnoj situaciji na univerzitetima početak nadoknade nastave na velikom broju fakulteta. Petrov smatra da je to ključno za obnovu obrazovnog sistema koji je bio pogođen različitim krizama, uključujući blokade fakulteta i prelazak na onlajn nastavu.
Govoreći o fakultetima koji su još uvek protiv onlajn nastave i koji ne održavaju časove, Petrov je istakao da problematičnih 10% visokoškolskih ustanova ne bi trebalo da budu u mogućnosti da organizuju prijemne ispite. Prema njegovim rečima, oni ne ispunjavaju svoje obaveze definisane zakonom, stoga bi im trebalo onemogućiti upis novih studenata.
Petrov je takođe podelio svoja iskustva u vezi sa konsultacijama, naglašavajući da ne doživljava probleme sa ulaskom na fakultet. Osudio je situacije u kojima bi mu na ulazu tražili ličnu kartu, ističući da bi to smatralo nepoštovanjem profesorskog dostojanstva.
U vezi sa izmenama Statuta Univerziteta u Beogradu, koje su proširile prava studenata na status mirovanja, Petrov je ukazao da nije imao priliku da vidi zvaničan dokument. On smatra da je nova odredba o statusu mirovanja, koja omogućava traženje mirovanja iz „bezobraznih“ razloga, zabrinjavajuća i da otvara mogućnost zloupotrebe.
Prema rečima profesora, ranija regulativa je omogućila status mirovanja u specifičnim slučajevima, kao što su bolest ili porodične obaveze. Sada, nova odredba može omogućiti studentima da traže mirovanje zbog neodređenih ili izbegnutih okolnosti, što može dovesti do pravnih problema.
Petrov se pita da li su blokade fakulteta mogle da budu pravni osnov za dodelu statusa mirovanja. Ako je školska godina bitno izgubljena usled ovih događaja, postavlja se pitanje kakvu korist studenti imaju od statusa mirovanja. Njegova izjava sugeriše da status mirovanja više odgovara onima koji su aktivno učestvovali u blokadama nego studentima koji su nastavili sa svojim obrazovanjem.
On smatra da su izmene Statuta privilegija za one koji su učestvovali u protestima, navodeći da su oni čak i sami rekli da su spremni da „žrtvuju“ ovu školsku godinu. Petrov je izrazio zabrinutost da bi mogli zatražiti mirovanje kada počnu ispitni rokovi, što bi moglo dodatno opteretiti sistem.
Petrovova ocena o trenutnoj situaciji sugeriše da je reč o „operacionalizaciji vanrednog stanja“. On ukazuje na moguće kršenje ustava i Zakona o visokom obrazovanju, koji su propisani kako bi se osigurao red u visokom obrazovanju. Sve ovo dovodi do pitanja kredibiliteta institucija i njihovih odluka.
Sve ove izjave profesora Petrov ukazuju na kompleksnost situacije u kojoj se visoko obrazovanje trenutno nalazi. S jedne strane, postojanje online nastave i povratak na fizičku nastavu su neophodni, dok s druge strane, određene procedure i regulative mogu otežati situaciju daljnjim studentima. Ovo zahteva hitne reforme i jasne smernice kako bi se osiguralo da obrazovni sistem funkcioniše na pravi način.
Kao jedan od ključnih učesnika u ovoj situaciji, Vladan Petrov nudi kritički uvid u trenutna previranja na univerzitetima, osvetljavajući ne samo probleme, već i moguće rešenja koja mogu voditi ka stabilnijoj i efikasnijoj organizaciji nastave. Potrebna je hitna akcija kako bi se učvrstila pozicija univerziteta u srpskom društvu, ali i kako bi se osiguralo da studenti dobiju obrazovanje koje zaslužuju.
