Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu je 13. marta 2025. godine pokrenulo istragu povodom emisije emitovane na više televizija sa nacionalnom frekvencijom. U ovoj emisiji, izvesna M.V. iznela je informaciju da su neki predstavnici Univerziteta u Beogradu stupili u kontakt sa Vojnim sindikatom, a da će „Vojska, u slučaju nereda, preći na stranu demonstranata“. Ove izjave su izazvale uzbunu, zbog čega je nadležna policija naložena da istraži tačnost informacija i eventualne krivične delikte.
Policija je zadužena da ispita sve navode koji se odnose na Univerzitet u Beogradu, posebno komunikaciju između tog univerziteta i pripadnika Vojske Republike Srbije. Istražuju se informacije o tome ko je od članova univerziteta bio u kontaktu s Vojnim sindikatom i kako su se odvijali ti razgovori. Ovaj zahtev je deo šireg konteksta u kojem se nastoje razjasniti sve okolnosti i potencijalne pretnje po javni red i mir.
U saopštenju VJT se navodi da je cilj ovog postupka utvrđivanje da li su radnje lica koja su bila spomenuta u emisiji uključivale elemente krivičnog dela pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja, kako je definisano u članu 309. Krivičnog zakonika. Ova krivična odredba se bavi ozbiljnim uvredama ustavnog poretka i može dovesti do teških posledica ako se utvrdi da su takve radnje zaista prekršene.
U poslednje vreme, situacija u Srbiji je postala napetija, a različite političke i društvene tenzije su se intenzivirale. Mnoge organizacije i nevladini sektor često se protive vladinim politikama, a protesti su postali uobičajen način izražavanja nezadovoljstva javnosti. U ovom kontekstu, svaki nagovestaj o mogućem rashodu među vojnim strukturama može da izazove dodatne strahove od haosa i društvenih nemira.
Reakcije javnosti na ovakve vesti mogu biti različite, ali je jasno da se situacija mora pažljivo pratiti. Neki stručnjaci smatraju da bi vojska, kao stabilizatorska snaga, trebala da ostane iznad svakodnevnih političkih sukoba. Drugi, međutim, ukazuju na to da vojska takođe mora biti podložna civilnoj kontroli i da bi njen angažman u političkim pitanjima mogao predstavljati ozbiljnu opasnost po demokratske procese.
Ovo nije prvi put da se stvari na Univerzitetu u Beogradu dovode u pitanje, posebno po pitanju njegovih odnosa sa institucijama poput vojske i policije. Na univerzitetu postoje razne političke frakcije, koje često imaju različite poglede na ulogu vojske i društvene promene. Pitanje koje se postavlja je kako će institucije reagovati na ovaj incident i da li će se postaviti odgovarajući standardi za smernice ponašanja javnih službenika i akademskih radnika.
Važno je napomenuti da pravosudni sistem ima važnu ulogu u očuvanju pravnog poretka. Ako se pokaže da su u pravu, M.V. i drugi akteri mogli bi se suočiti sa ozbiljnim posledicama. To bi moglo uključivati kaznenu odgovornost, ali i gubitak ugleda i poverenja javnosti.
Ova situacija pokazuje koliko je važno da ljudi budu svesni svojih reči i dela, naročito kada se radi o pitanjima koja mogu potpaliti društvene nemire. U vreme kada je polarizacija društva veoma izražena, od ključne je važnosti da se odgovorne osobe ponašaju sa pažnjom i odgovornošću, kako bi se sprečilo dalje pogoršavanje situacije.
U zaključku, istraga koju je pokrenulo Više javno tužilaštvo potiče od potrebe za očuvanjem reda i mira, ali takođe ukazuje na izazove s kojima se srpsko društvo suočava u ovom trenutku. Ključno je da se pažljivo ispita svaka informacija, kao i da se obezbedi pravna sigurnost i transparentnost u postupanju svih aktera na javnoj sceni. Serija ovih događaja može oblikovati budućnost kako akademskih, tako i vojnih institucija u zemlji.
