Ukupno 89 odsto građana Crne Gore nezadovoljno je cenama na primorju ove zemlje, dok 68 odsto onih koji su posetili crnogorsku obalu smatra da su cene veoma visoke, pokazalo je istraživanje agencije IPSOS, prenosi RTCG. Ovo istraživanje, sprovedeno početkom avgusta, obuhvatilo je kako one koji su već letovali na primorju, tako i one koji planiraju da ga posete do kraja leta.
Prema rezultatima, svega jedan procenat ispitanika smatra da su cene niske. Kod onih koji su posetili crnogorsku obalu, 68 odsto ih opisuje cene kao veoma visoke, dok dodatnih 21 odsto smatra da su visoke. Ovi podaci ukazuju na značajan stepen nezadovoljstva među građanima u vezi sa troškovima na primorju.
I pored opšteg utiska o visokim cenama, mnogi građani koji su već posetili crnogorsku obalu planiraju ponovo da je posete. Međutim, jedan od glavnih razloga zbog kojih gotovo polovina ispitanih ukazuje na to da neće ponovo posetiti primorje je nedostatak novca. Oko 16 odsto ispitanika navelo je da su njihovi razlozi lične prirode, dok su visoke cene na trećem mestu uzroka nezadovoljstva.
Pored toga, mali procenat građana izjavljuje da ne planiraju odlazak na primorje zbog gužvi na putevima i općenito velike gužve tokom letnje sezone. Očigledno je da pored visokih cena, i infrastruktura i putna dostignuća igraju značajnu ulogu u odluci građana da li da posete ovo popularno turističko odredište.
Istraživanje agencije IPSOS je pokazalo da visoke cene postaju sve veći problem za domaće turiste. Ovaj trend može imati dugoročne posledice na industriju turizma, koja je jedan od ključnih sektora crnogorskog gospodarstva. S obzirom na to da je turizam značajan izvor prihoda za mnoge domaće građane i preduzeća, visoke cene mogli bi značajno uticati na posetu i potrošnju.
Sve u svemu, postoje naznake da bi ove naplate mogle uticati na ne samo kratkoročne, već i dugoročne trendove u turizmu Crne Gore. Dok će neki turisti možda nastaviti da dolaze, drugi se mogu okrenuti alternativnim destinacijama koje nude povoljnije cene.
Političke i ekonomske odluke na lokalnom nivou mogu igrati ključnu ulogu u oblikovanju budućnosti turizma na crnogorskom primorju. Kako bi se preokrenuo trend i privukli turisti, vlasti bi možda trebale razmisliti o merama za smanjenje troškova, bilo da je u pitanju smanjenje poreza na turizam ili stvaranje podsticaja za lokalne biznise kako bi smanjili cene za posetioce.
Veća pristupačnost cene mogla bi doprinijeti ne samo povećanju broja posetilaca nego i dužem ostajanju na primorju, što bi dodatno pomoglo lokalnim ekonomijama. Osim toga, kvalitet usluga i infrastruktura i dalje su u fokusu i moraju biti unapređeni kako bi se održao kvalitet ponude. Ispunjenje očekivanja posetilaca u pogledu cena i kvaliteta može doprinijeti stabilnijem razvoju crnogorskog turizma u budućnosti.
U svetlu ovih rezultata, jasno je da je potrebno više razumevanja i strateških poteza kako bi se sprečilo odlivanje posetilaca predviđenih za sledeće letnje sezone. Samo kroz zajedničke napore između vlasti, turističkih agencija i lokalnog stanovništva Crna Gora može povratiti poverenje građana i stvoriti održivu turističku budućnost.
