Visoke cene osnovnih životnih namirnica u Srbiji izazvale su nezadovoljstvo među potrošačima i pokrenule bojkot vodećih trgovinskih lanaca. Mnogi građani se žale na rastuće troškove života, a cene nekih proizvoda su, prema podacima iz svetskih baza troškova života, čak više nego u razvijenijim evropskim zemljama.
Primera radi, cena litre mleka u Beogradu viša je nego u Berlinu, dok je hleb značajno jeftiniji, kao i sveže meso i alkohol. Cene kućne hemije i slatkiša takođe su niže u odnosu na Nemačku i druge zemlje u regionu. U razgovorima sa sugrađanima, mnogi od njih ističu da se, gledajući svoje prijatelje i porodicu iz inostranstva, sve u Srbiji čini skupljim.
„Sve je preskupo ovde“, izjavila je jedna Beograđanka, dodajući kako se potrošači trude da prate akcije i sniženja. „Ja lično kupujem samo na sniženjima. Cene su nam katastrofalne,“ dodala je. Ovo nezadovoljstvo rezultiralo je jednostavnim bojkotom pet najvećih trgovačkih lanaca, koji je početno bio planiran samo za jedan dan. Međutim, mnogi potrošači su nastavili da izbegavaju kupovinu, izražavajući nezadovoljstvo dugoročnim visinama cena.
Kako navodi Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača Efektiva, promet tih pet trgovina smanjen je za više od 33% tog dana, što predstavlja gubitak od 4,5 miliona evra. „Oni bi mogli imati gubitak od 20 miliona evra kroz pet dana. To bi trebalo da im bude jasna poruka da nešto moraju preduzeti kako bi snižili cene“, kazao je Gavrilović.
S obzirom na složenost ekonomskih odnosa, docent Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Aleksa Dokić, ističe da uzroci visokih cena leže u mnogim faktorima, koji nadmašuju puki način rada trgovinskih lanaca. Dokić naglašava da se maloprodajna cena formira tako što proizvođači prodaju svoje proizvode veletrgovcima ili maloprodavcima, uz marže i dodatke poreza. Ovde se ne radi samo o cijenama u trgovinama, već i o troškovima proizvodnje, prevoza i raznim nametima koji doprinose krajnjoj ceni koju plaćaju potrošači.
Istražujući dalje, primetno je da se potrošači često okreću lokalnim ili alternativnim izvorima nabavke kako bi smanjili troškove. Česte posete tržnicama ili direktno od proizvođača često im omogućuvaju da uštede novac. Mnogi ističu da podržavanje domaćih proizvođača može pomoći kako u jačanju lokalne ekonomije, tako i u smanjenju zavisnosti od velikih trgovačkih lanaca.
U međuvremenu, bojkot trgovinskih lanaca je dodatno privukao pažnju, a potrošači traže rešenja koja će im omogućiti pristupačnije cene. Reakcije trgovaca su još uvek nejasne, dok se očekuju razgovori sa vladinim institucijama i ekonomskim stručnjacima kako bi se razmotrila moguća rešenja za stabilizaciju cena i poboljšanje situacije na tržištu.
Konačno, vrhunski ekonomski analitičari predlažu da se vlada više angažuje kako bi razradila politiku koja bi omogućila potrošačima veći pristup informacijama, smanjila administrativne barijere za proizvođače i trgovce, a samim tim pomogla smanjenju cena. Ovo bi moglo uključivati inspekcije, poreznu politiku i druge mere koje bi omogućile fer konkurenciju.
U ovom trenutku, očigledno je da potrošači u Srbiji osećaju pritisak porasta cena, što ih podstiče na akcije i zahteve za promenama na tržištu koja bi trebala biti održiva i dugoročna. U svetlu trenutnog stanja stvari, čini se da će bojkoti i slične inicijative biti sve prisutnije dok se građani budu borili za svoje ekonomske interese.
