Veštine su ključne prilikom zapošljavanja, tvrdi šef Džej-Pi Morgana, Džejmi Dajmon. On ističe da kandidati ne moraju imati fakultetsku diplomu iz oblasti finansija ili računovodstva da bi uspeli u bankarstvu. Prema njegovim rečima, odlazak na prestižan univerzitet i dobre ocene nisu garancija uspeha u poslu. Džej-Pi Morgan Čejs je ukinuo uslov posedovanja diplome za većinu poslova i sada se fokusira na zapošljavanje na osnovu veština kandidata. Čak 80 odsto trenutnih poslova u banci ne zahteva fakultetsku diplomu za „iskusne zaposlene“ ili kandidate sa iskustvom.
Nedavno istraživanje agencije Zip regruter pokazalo je da skoro tri četvrtine američkih poslodavaca više obraća pažnju na veštine kandidata nego na formalno obrazovanje. Samo 38 odsto Amerikanaca ima fakultetsku diplomu. Ovo istraživanje potvrđuje Dajmonov stav da veštine igraju važniju ulogu u zapošljavanju nego što je to diplomirani status. Trend prepoznavanja veština i iskustva gde se diploma ne smatra presudnom karakterističnom za posao, postaje sve prisutniji u svetu biznisa. Neki smatraju da je ovo pozitivan korak ka široj inkluzivnosti i raznolikosti u radnoj snazi.
Međutim, postavlja se pitanje da li bi ovo moglo dovesti do diskriminacije onih koji nemaju prilike da steknu formalno obrazovanje ili su žrtve sistemskih prepreka u obrazovanju. Sa porastom zahteva za veštinama dolazi i povećana konkurencija, čime se može stvoriti dodatna prepreka za one bez fakultetske diplome. Takođe, postavlja se i pitanje da li će se ovaj trend zadržati ili će se vratiti značaju formalnog obrazovanja u budućnosti.
U svakom slučaju, ova promena u pristupu zapošljavanju reflektuje potrebu za prilagođavanjem tržištu rada i prepoznavanje raznovrsnosti kvalifikacija i veština koje kandidati mogu doneti na posao. Dajmonova izjava je samo jedan od primera kako najveće američke kompanije prilagođavaju svoje standarde zapošljavanja u skladu sa zahtevima modernog tržišta rada. U svakom slučaju, jasno je da se menja paradigma zasnovana na diplomama i ocenama koje su decenijama bile ključne u procesu zapošljavanja.
Ova vest izaziva razmišljanje o tome kako se tržište rada menja i šta to znači za mlade koji tek ulaze na tržište rada. Da li će se prioritet dati veštinama i iskustvu ili će se i dalje insistirati na tradicionalnom obrazovnom sistemu? Da li će ovo dovesti do veće inkluzivnosti i raznolikosti u radnoj snazi ili će možda stvoriti dodatne prepreke za neke grupe kandidata?
Sa porastom automatizacije i digitalizacije, veštine kao što su kreativnost, inovativnost, rešavanje problema i timski rad postaju sve važnije. Možda je ovo prilika za promenu u pristupu zapošljavanju koji će omogućiti da se veštine i kvalifikacije koje ne dolaze direktno iz formalnog obrazovnog sistema prepoznaju i cene na tržištu rada.
U svakom slučaju, diskusija o ovom pitanju će sigurno biti aktuelna i u budućnosti, kako se tržište rada bude prilagođavalo novim zahtevima i tehnologijama. Važno je promišljati o tome kako možemo obezbediti prilike za sve kandidate da pokažu svoje veštine i doprinesu radnom okruženju na najbolji mogući način.
