Radoman Kanjevac, pesnik, prozni pisac i novinar, u svojoj novoj knjizi „Prodavnica magle“ postavlja važna pitanja o savremenom čitanju i pisanju, ističući da je naslov knjige od suštinskog značaja. Kanjevac veruje da dobar naslov može privući čitaoca, dok istovremeno ostavlja prostora za različite interpretacije. Ironični ton naslova odražava našu savremenu stvarnost u kojoj je mnogo „prodavaca magle“, metaforično govoreći o ljudima koji nude nešto bez stvarne vrednosti.
On smatra da je pisanje poput setve, dok je čitanje žetva. Dobro napisana knjiga može iz radoznalosti čitaoca doneti neočekivane uvidi i užitke, iako je danas teže naći posvećene čitaoce nego talentovane pisce. U razgovoru se osvrće na reči Borgesa, naglašavajući da ponos na pročitane knjige govori više o čitaocu nego o autoru.
Kanjevac takođe istražuje dimenzije putovanja i sećanja, naglašavajući da gradovi, poput ljudi, imaju svoju dušu. Vraćanje u iste gradove donosi nova iskustva i otkrića, a njegov poslednji put na Kritu ostavio je snažan utisak zbog povezanosti sa piscem Nikosom Kazancakisom. Podseća nas da su nekada zabačene ulice zanimljivije od muzeja, jer one reflektuju duh mesta.
Knjiga „Embahade“ Miloša Crnjanskog takođe je predmet Kanjevčevog kritičkog promišljanja. Iako mu je omiljeni pesnik, smatra da Crnjanski u toj knjizi često ne pokazuje samokritičnost prema sopstvenom diplomatskom radu. Njegov identitet, kao i identitet svakog pojedinca, oblikovan je nedostacima i neostvarenim željama, a ljubav igra ključnu ulogu.
U analizi kulturne scene, Kanjevac ukazuje na prosek koji dominira, govoreći o „dubokoj državi“ u kulturi. Elita u kulturi često se sastoji od onih koji su daleko od stvarne vrednosti. U današnjem društvu, slava se može postići lako, ali ona je često površna, što dovodi do pitanja o njenoj pravoj vrednosti. Kanjevac primećuje da ljudi danas teže nemoralnom, smatrajući to znakom dekadencije.
Osim toga, on proziva stavove o desnici i socijalizmu, primećujući da se sloboda može zamisliti kao povratak socijalnoj pravdi. U vezi sa trenutnim političkim dešavanjima, Kanjevac veruje da će samo nakon velikih prevrata ljudi ponovo pronaći nadu.
U razgovoru o Andriću, on naglašava da su njegovi mostovi simboli potrebni za povezivanje naroda, a položaj priznanja u društvu često zavisi od internacionalnih postignuća. Kanjevac vidi Andrića i Đokovića kao primere ljudske vrednosti kroz njihov rad i dostignuća.
Na kraju, Kanjevac se osvrće na devalvaciju reči u savremenom društvu. Ako je ranije postojala jasna podela kako su pojedine reči imale svoju težinu i značaj, današnje vreme donosi recikliranje reči poput „akcija“, koja je izgubila svoje prvobitno značenje.
Knjiga „Prodavnica magle“ ne služi samo kao refleksija trenutne kulture, već i kao podsticaj na preispitivanje vlastite uloge u svetu književnosti i šire. Radoman Kanjevac poziva čitaoce da u ovom nesigurnom vremenu prepoznaju vrednost skrivenu u rečima, mislima i emocijama koje dolaze iz svake napisanih knjige.
