Verbalno nasilje nad decom predstavlja ozbiljan problem koji može imati dugoročne posledice po mentalno zdravlje i razvoj dece, pokazuje najnovija istraživanja britanskih naučnika. Ova studija biće predstavljena članovima parlamenta na posebnom sastanku u Londonu, a rezultati su već izazvali značajnu pažnju medija i stručne javnosti, prenosi „Gardijan“.
Psiholozi su naglasili kako vikanje i verbalna zlostavljanja od strane odraslih pozitivno utiču na formiranje ličnosti deteta. Učestalost ovakvog ponašanja može otežati deci sklapanje prijateljstava i normalna interakcija sa vršnjacima, a može dovesti i do poremećaja u percepciji sveta oko njih kao potencijalne pretnje. Ova vrsta stresa može biti izuzetno štetna, naročito u ranom uzrastu, kada koreni emocionalnog i socijalnog razvoja počinju da se formiraju.
U izjavi koju je dao psiholog Imon Mekrori, direktor organizacije za mentalno zdravlje „Ana Frojd“ i profesor na Univerzitetskom koledžu u Londonu (UCL), naglašava se da uvredljive, preteće ili ponižavajuće reči odraslih mogu imati trajne posledice na mentalno zdravlje dece. „Reči imaju snagu, a ono što odrasli govore deci može ostaviti duboke ožiljke koji se ne vide odmah, ali mogu formirati osnovu za različite mentalne probleme u budućnosti“, izjavio je Mekrori.
Studija takođe ukazuje na to da su posledice ovog fenomena dalekosežne, obuhvatajući emocionalna poremećanja, anksioznost, pa čak i depresiju. Ukoliko se ovakva forma nasilja ne prepozna i ne adresa na vreme, posledice mogu postati ozbiljne i dugotrajne.
U kontekstu javnog zdravlja, verovatno je najvažnije upoznati roditelje, učitelje i širu zajednicu sa negativnim efektima verbalnog zlostavljanja. Edukacija o ovom problemu može doprineti smanjenju učestalosti verbalnog nasilja i pružanju podrške onoj deci koja su već pogođena ovim oblikom nasilja. Parlamentski sastanak na kojem će biti predstavljeni rezultati studije predstavlja važan korak u pravcu delovanja protiv verbalnog nasilja i u pravcu zaštite mentalnog zdravlja dece.
U današnjem svetu, gde su pritisci na decu sve veći, važno je stvoriti okruženje koje će nagrađivati međusobno poštovanje i razumevanje, kako bi se smanjila pojava bilo kakvog oblika nasilja. Naša društvena odgovornost je da zaštitimo najosetljivije članove naše zajednice, a to su deca.
Takođe, stručnjaci pozivaju na jaču saradnju između školskog sistema i roditelja, smatrajući da bi zajednički pristup bio najučinkovitiji način za borbu protiv verbalnog nasilja. Oni ističu da škole trebaju implementirati programe socijalno-emocionalnog učenja kao ključni deo obrazovanja, kako bi se deca naučila kako da prepoznaju i reše konflikte na konstruktivan način, umesto da pribegavaju nasilju u bilo kojem obliku.
Ukoliko se prepozna i adekvatno reaguje na verbalno nasilje, može se uticati na smanjenje mentalnih problema među decom i omogućiti im da postanu emocionalno zdravi pojedinci koji će kasnije moći da doprinesu i svojim zajednicama. Edukacija i podrška onima koji su pogođeni ovakvim nasiljem neophodni su kako bi se stvorilo društvo koje ne toleriše bilo koji oblik zlostavljanja.
Zaključak je jasan: štetnost verbalnog nasilja ne sme biti podcenjena. Potrebna su hitna rešenja i promene kako bi se zaštitila deca i poboljšalo njihovo mentalno zdravlje. Priznanje ovog problema na najvišem nivou vlasti može biti prvi korak ka promenama koje će doneti bolji svet za našu decu.
