Ekonomista Veljko Mijušković istakao je da bi za Srbiju bilo najpovoljnije da sama otkupi deo udela Naftne industrije Srbije (NIS), ali postavlja pitanje da li je to moguće u trenutnim okolnostima. On je naglasio da bi tako nešto predstavljalo najbolju opciju, jer su ranije ukazivali na to da je predavanje strateškog resursa druge strane dugačak proces.
Mijušković je za Tanjug izjavio da bi eventualna kupovina dela NIS-a mogla pomoći Srbiji da izbegne potencijalne posledice sankcija u budućnosti. „Možda će se u narednoj fazi jedan deo ponovo otkupiti i vratiti pod kontrolu Srbije. Na taj način bismo dobili kontrolni paket, ako ne i više“, rekao je on, naglašavajući potrebu da Srbija preuzme kontrolu nad svojim resursima.
Prema njegovim rečima, Mađarska se nameće kao moguća opcija za kupovinu udela u NIS-u, s obzirom na to da je prihvatljiva i za američku i za rusku stranu. Mijušković je naveo da postoje odlični odnosi između mađarskog predsednika Viktora Orbana i američkih vlasti, ali i da Orban tradicionalno ima dobre odnose sa Rusijom, što stvara povoljan ambijent za potencijalne dogovore oko NIS-a.
U tom kontekstu, Mijušković je skrenuo pažnju na prijateljske odnose između Mađarske i Srbije, što dodatno olakšava mogućnosti saradnje. On smatra da bi zajednička strategija mogla doneti dugoročne koristi za obe zemlje.
Ekonomista Mihajlo Rabrenović je, s druge strane, izrazio zabrinutost u vezi sa trenutnim procesom promene vlasničke strukture NIS-a, navodeći da se on može posmatrati kao deo šireg spektra američkih sankcija čiji je cilj potpunog uklanjanja ruskog uticaja iz kompanije. On smatra da bi prodaja ruskog udela od 11,3 odsto bila nedovoljna da se ostvari taj cilj.
„Uprkos prodaji, mesto ruskog uticaja bi moglo ostati kroz moguće dogovore i bliske odnose“, rekao je Rabrenović. On je podsetio da Srbija trenutno ima oko 29 odsto udela u NIS-u, dok manji akcionari poseduju oko 14 procenata. Ako bi Rusima ostalo 42-43 odsto, efektivno bi bili oslobođeni uticaja i kontrole što je postavljeno kao cilj američkih sankcija.
Mijušković i Rabrenović se slažu da je ključna strategija prevencija mogućih sankcija i jačanje nacionalne kontrole nad svojim resursima. U svetlu trenutne situacije, očigledno je da trgovinski odnosi i savezništva igraju značajnu ulogu u oblikovanju budućnosti NIS-a.
Postoje, međutim, izazovi koji se ne mogu ignorisati. Dinamika globalne politike i napetosti između velikih sila mogu uticati na strategije koje se donose na nivou domaće ekonomije. Ukoliko Srbija odluči da nastavi sa strategijom otkupa, moraće da razmotri sve moguće scenarije i implikacije koje bi to imalo na njen međunarodni položaj.
U svakom slučaju, situacija je kompleksna i zahteva pažljivo razmatranje. Na kraju, sve ovo se svodi na to kako će Srbija izabrati da upravlja svojim resursima i koji će biti koraci ka budućnosti kad su u pitanju ključni energetski resursi kao što je NIS. Kontrola nad NIS-om ne bi samo obezbedila traženu stabilnost, već bi i mogla otvoriti vrata za širi razvoj suradnje sa ostalim zemljama u regionu i šire.
Ekonomisti pozivaju na hitnu akciju, ali i dijalog između relevantnih aktera kako bi se došlo do optimalnog rešenja za sve strane uključene u ovaj proces. U ovom trenutku, budućnost NIS-a i strategija Srbije zavise od sposobnosti njenih lidera da se prilagode i pronađu održiva rešenja unutar složene međunarodne arene.
