Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Velimir Lukić, istakao je u razgovoru za RTS da se Srbija nalazi u pat poziciji kada je reč o Nacionalnoj industriji nafte (NIS). Prema njegovim rečima, rešenja koja bi bila komercijalno prihvatljiva trenutno nisu dostupna, a nacionalizacija se često posmatra kao najbrže, ali najkontroverznije rešenje.
Lukić je objasnio da je ponuda ruskog partnera NIS-u da „trećoj strani“ pruži upravljanje kompanijom ispod američkih standarda, zbog čega Vašington nije bio zadovoljan. ON je naglasio da su poruke iz OFAK-a (Američkog ministarstva finansija) jasne: rešenja koja se nalaze u tako zvanoj sivoj zoni nisu dovoljna. U tom smislu, OFAK je zauzeo čvršći stav i dodao da su sa uvođenjem sankcija NIS-u neka potencijalna rešenja ubrzana. Lukić je primetio da se u određenim slučajevima, kao što je kompanija Lukoil, ne insistira na istim uslovima, dok se u slučaju ruskog vlasništva može očekivati da to bude prioritet.
Odgovarajući na pitanje o dodatnim tri meseca za pregovore s OFAK-om, rekao je da to zapravo znači period kontinuiranog monitorniga od strane američke strane, što bi značilo brzu obradu svakog budućeg rešenja. Takođe, ukoliko dođe do bilo kakvih finansijskih transakcija, one bi se mogle sprovoditi kroz regularne kanale.
Uprkos pat poziciji, Lukić je naveo da će današnja sednica Vlade doneti nove informacije o snabdevanju Srbije naftom i naftnim derivatima. Očekuje da će se apel uputiti na dve adrese: Vašington i Moskvu. Prema njegovim rečima, apel prema Vašingtonu bi mogao ukazati na privremeni kolaps tržišta nafte, dok bi apel prema Moskvi pokazao da NIS funkcioniše zbog državne podrške, koja, kako je naglasio, ne može da traje zauvek.
Lukić je naglasio da je nacionalizacija često najjednostavnije rešenje u kriznim situacijama, ali i rešenje koje nosi određene rizike i implikacije. Dodao je da bi nacionalizacija mogla uticati na međunarodne ekonomske i međudržavne odnose i otvoriti nove kanale komunikacije sa velikim državama poput Rusije, što bi moglo biti ključno u ovom trenutku.
U slučaju da rafinerija prestane sa radom, Lukić je dao do znanja da Srbija posle toga ne bi imala drugu opciju osim da se okrene uvozu. Ukazao je na to da je tržišno učešće NIS-a značajno opalo, sa trenutnim udelima ispod dve trećine tržišta, što se već odrazilo na porast uvoza benzina i dizela. Prema njegovim rečima, ovo bi moglo postati trajni trend.
Istakao je da bi glavne opcije za snabdevanje bile zemlje u blizini koje imaju kapacitete za preradu nafte, kao što su Mađarska i Rumunija. Mađarska je posebno istaknuta zbog dobre povezanosti sa Srbijom, kako rečnim, tako i železničkim putem, a kompanija MOL je izrazila spremnost da pomogne.
Lukić je upozorio da se oslanjanje na uvoz nosi rizik od nestabilnog snabdevanja, jer zavisi od volje drugih zemalja da isporuče sirovine. Ova zavisnost može postati ozbiljan problem za Srbiju kao žiteljku nafte. Smatra da je to neprihvatljivo rešenje za zemlju naše veličine, što bi moglo dovesti do dugoročnih problema u smislu energetske nezavisnosti.
„Ukoliko se ne pronađe rešenje i ukoliko se nastavi ovakav trend zavisnosti od uvoza, Srbija bi mogla ući u ozbiljne energetske krize“, zaključio je Lukić. Odgovarajući na izazove koji su pred njom, Srbija mora hitno preispitati svoje strateške pristupe snabdevanju energentima kako bi obezbedila stabilnost tržišta i ekonomski razvoj.
