Značajna reforma Zakona o zaštiti materinstva u Nemačkoj će biti na snazi od 1. juna 2025. godine. Ova reforma donosi novine koje se posebno odnose na žene koje su doživele spontani pobačaj nakon 13. nedelje trudnoće. Od sada će ovim ženama biti zagarantovano zakonsko pravo na period zaštite do osam nedelja. U okviru novog zakona, žene će imati pravo na zaštitu u trudnoći, poznatu kao Mutterschutz, što znači da će se vreme provedeno u trudnoći računati u nadoknadu.
Specifikacije o pravima žena u vezi sa spontanim pobačajem su sledeće:
– U slučaju pobačaja u 13. nedelji trudnoće, žene imaju pravo na do 2 nedelje porodiljskog odsustva.
– Pobačaj u 17. nedelji daje pravo na do 6 nedelja porodiljskog odsustva.
– Ako se pobačaj dogodi u 20. nedelji trudnoće, žene mogu dobiti do 8 nedelja odsustva.
Tokom ovih perioda, poslodavci ne mogu zapošljavati žene koje su pogođene. Izuzetak se može napraviti samo ukoliko žena izričito izjavi da je spremna da radi. Takođe, zakonska regulativa ne odnosi se samo na određeni događaj trudnoće, već poslodavac mora da sprovede procenu rizika u skladu sa zakonodavstvom o zaštiti materinstva. Ova procena je deo opšte analize radnih uslova, pri čemu se moraju uvesti potrebne mere zaštite.
Poslodavci imaju obavezu da zaštite majku i njeno dete. Kada žena obavesti poslodavca o trudnoći, on je dužan da definira i implementira konkretne zaštitne mere koje proizlaze iz procene rizika. Radni uslovi moraju biti organizovani na način da se isključe nerazumni rizici za trudnicu ili njeno (nerođeno) dete. Na primer, dizanje teških tereta ili rad noću, nedeljom i praznicima su generalno zabranjeni.
Ako poslodavac nije u mogućnosti da prilagodi radno mesto ili premesti zaposlenicu na drugo radno mesto, mora se izreći zabrana zapošljavanja. Što se tiče naknade za porodiljsko odsustvo, žene imaju pravo na nekoliko vrsta isplata. Naknada za porodiljsko odsustvo, koja se na nemačkom naziva Mutterschaftsgeld, obezbeđuje se na različite načine, u zavisnosti od statusa osiguranja.
Žene koje su članice zakonskog zdravstvenog osiguranja imaju pravo na naknadu koja iznosi najviše 13 evra po kalendarskom danu, a isplaćuje je zdravstvena osiguravajuća kuća. Pored ovoga, poslodavac je obavezan da doplati razliku između 13 evra i prosečne neto zarade po danu do maksimalnog iznosa od 210 evra. S druge strane, žene koje nisu osigurane kroz zakonsko zdravstveno osiguranje, poput onih sa privatnim osiguranjem, dobijaju maksimalnu naknadu od 210 evra.
Nemačka služba za socijalno osiguranje je zadužena za obradu zahteva i isplatu naknade. Ako postoji zabrana zapošljavanja tokom zaštitnih perioda, zaposlene žene ne moraju da brinu o finansijskim gubicima jer im se isplaćuje prosečna zarada koju su zarađivale pre trudnoće. Državne službenice takođe zadržavaju pravo na naknadu tokom zaštitnog perioda.
Kada je reč o samozaposlenim ženama, njih zakon o zaštiti materinstva ne obuhvata. One su odgovorne za svoju zaštitu pre i posle porođaja, a dodatne informacije možete naći na porodičnom portalu.
Ukratko, period zaštite materinstva – Mutterschutz – predstavlja vreme kada žene ne mogu raditi pre i posle porođaja. Ovaj period obično počinje šest nedelja pre očekivanog porođaja i traje osam nedelja nakon toga. Reforma zakona naglašava važnost podrške ženama u ovim teškim trenucima, pružajući zakonsku zaštitu i osiguranje potrebnih prava. To je korak ka boljoj zaštiti prava žena i unapređenju njihovih uslova tokom trudnoće i porođaja.
