Na sastanku sa direktorom Direktorata za pridruživanje EU Gertom Janom Kupmanom, predstavnici zemalja Zapadnog Balkana i članica Evropske unije razgovarali su o pritiscima i izazovima s kojima se Evropa trenutno suočava. Ovaj susret je okupio ključne aktere politike i pravde, koji su razmatrali mogućnosti za unapređenje saradnje i jačanje zajedničkih napora u prevazilaženju aktuelnih prepreka na putu ka integraciji Balkana u evropske strukture.
Tokom sastanka, rečeno je da su zemlje Zapadnog Balkana suočene sa sličnim izazovima kao i EU, uključujući migracije, ekonomske krize i bezbednosne pretnje. Ova situacija naglašava potrebu za koordinacijom i zajedničkim pristupom u rešavanju tih problema. Pored toga, bilo je reči o važnosti jačanja vladavine prava i ljudskih prava kao osnovnih vrednosti na kojima se temelji Evropska unija.
Kupman je istakao da su integracije zemalja Zapadnog Balkana ključne za stabilnost regiona. On je podsetio prisutne na to koliko je važno da zemlje regiona nastave sa reformama koje će omogućiti njihove dalje napredovanje ka EU. „Napredak u procesu pridruživanja EU nije samo politički cilj, već i pragmatična potreba za povećanje stabilnosti i prosperiteta u regionu,“ naveo je Kupman.
Predstavnici zemalja regiona su istakli da je proširenje EU i dalje visok prioritet, ali su i upozorili na izazove s kojima se suočavaju unutar svojih granica. Pitanja kao što su korupcija, zloupotreba vlasti i nesigurnost u pogledu ljudskih prava ostaju glavne prepreke na putu ka članstvu. Oni su zatražili dodatnu podršku i sufinansiranje od strane EU kako bi mogli da sprovedu potrebne reforme.
Svi učesnici sastanka su se složili da je neophodno posvetiti više pažnje i resursa pitanjima ekonomskog razvoja i jačanju socijalne kohezije. Prema rečima jednog od predstavnika, „samo kroz održiv ekonomski rast možemo obezbediti stabilnost i napredak, što će dodatno ojačati našu poziciju u pregovorima sa EU“.
Kao dodatak razgovorima, bilo je reči i o aktuelnoj situaciji u vezi sa migrantima u Evropi. Izazovi vezani za upravljanje migracijama su se pokazali kao ključni faktor u formiranju politika na evropskom nivou. U tom kontekstu, značaj prijema i integracije migranata, kao i pomoć zemljama porekla, postali su centralne teme rasprave.
Kutman je naglasio potrebu za međunarodnim pristupom tim pitanjima, naglašavajući da evropska politika prema migrantima mora biti humane i održive prirode, uz istovremeno jačanje granica da bi se obezbedilo da postupci budu u skladu sa vrednostima EU.
Osim toga, sastanak je pružio priliku i za razmenu iskustava između država članica EU i zemalja kandidata, ukazujući na uspešne modele koji su implementirani u prošlosti. Najgore treba pokušati usvojiti lekcije iz iskustava drugih, kako bi se prevazišli neki od najtežih izazova s kojima se suočavaju.
Jedan od zaključaka sastanka bio je i potreba za većim uključivanjem civilnog društva u proces pristupanja EU. Učešće građana i organizacija u reformama je od suštinske važnosti da bi se osigurala transparentnost i odgovornost vlada. Kupman i ostali učesnici su se složili da je uključivanje različitih sektora ključna komponenta uspešnog procesa pristupanja.
Na kraju, sastanak je otvorio put za izgradnju čvršćih odnosa između EU i Zapadnog Balkana, naglašavajući zajedničku odgovornost za unapređenje regiona. Svi akteri su se složili da je saradnja neophodna u cilju ostvarivanja zajedničkog cilja – članstva zemalja Balkana u Evropskoj uniji.
