Od 21. jula, putnici koji planiraju da krstare Grčkom suočiće se sa novim obavezama u vezi sa taksama. Naime, uvedena je taksa za krstarenje koja će varirati u zavisnosti od destinacije i perioda godine. Direktor Jute, Aleksandar Seničić, ističe da će najveća taksa od 20 evra biti naplaćena na popularnim destinacijama kao što su Santorini i Mikonos tokom „centralne“ turističke sezone. Ove ljetnje destinacije su poznate po svom velikom broju posetilaca, te je stoga i očekivanje da će taksa biti efikasna u regulisanju broja turista.
U svim ostalim lukama u Grčkoj, putnici će plaćati manju taksu koja iznosi pet evra tokom sezone, dok će van sezone, ova taksa biti smanjena na samo jedan evro. Ova diferenciacija je deo strategije da se podstakne turizam tokom celog leta, ali i da se dopusti lakši pristup manje posetjenim lokalitetima. Očekuje se da će ovakav pristup smanjiti pritisak na infrastrukturu popularnih destinacija, što je jedan od glavnih razloga za uvođenje taksi.
Pored regulisanja broja turista, uvedene takse će pomoći vlastima da bolje upravljaju resursima i unaprede usluge koje nude turistima. Ova strategija dolazi nakon godina prekomernog turizma koji je uzrokovao značajne probleme u nekim grčkim mestima. Prekomerni broj posetilaca dovodi do zagušenja u gradovima, oštećenja lokalne infrastrukture, pa čak i negativnog uticaja na sam život lokalnog stanovništva. Uvođenje taksi je, prema rečima vlasti, korak ka održivijem turizmu u Grčkoj.
Direktor Jute naglašava i da će prikupljena sredstva od taksi biti usmerena ka unapređenju turističke infrastrukture i očuvanju prirodnih resursa. Tokom poslednjih nekoliko godina, Grčka je suočena sa izazovima koje donosi masovni turizam, te će ovakva strategija omogućiti postizanje ravnoteže između privrednog razvoja i zaštite životne sredine. Očekuje se da će, uz uvođenje taksi, doći do poboljšanja i u kvalitetu usluga koje se nude turistima, što će na kraju rezultirati pozitivnijim iskustvom za sve posetioce.
Dugoročno, vlasti se nadaju da će takse pomoći da se održi kvaliteta života lokalnog stanovništva, koje često pati zbog neproporcionalnog broja turista. U mnogim grčkim gradovima, lokalno stanovništvo se već suočava sa problemima poput povećanih troškova života kao rezultat turističke ekspanzije. Takođe, prekomerni turizam može dovesti do smanjenja istorijskih i kulturnih resursa, koji su ključni za identitet ovih mesta.
S obzirom na trenutnu situaciju sa pandemijom, Grčka je primetila povratak turizma uz povećane mere zaštite. Uvođenje obaveznih taksi može se posmatrati kao deo šire strategije za očuvanje zdravlja lokalnog stanovništva i posetilaca. U svetlu promene pravila putovanja i turizma, Grčka teži da prilagodi svoje pristupe kako bi bolje odgovarala na savremene izazove.
Iako se uvođenje taksi može suočiti sa otporom određenih grupa koje se protive dodatnim troškovima, očekuje se da će većina turista razumeti razloge iza ove odluke. Mnogi su svesni da je održivost turizma važna kako bi se obezbedila budućnost destinacija koje obožavaju. Takođe, turisti koji biraju posetu ovim popularnim destinacijama često su spremni da plate više za iskustva koja su jedinstvena i koja doprinose očuvanju i razvoju lokalne zajednice.
U svakom slučaju, s obzirom na to da Grčka nastavlja da se bori sa posljedicama pandemije i da se prilagođava potrebama globalnog turizma, uvodjenje ovih obaveznih taksi može predstavljati važan korak napred ka postizanju održivijeg turističkog modela. U tom smislu, Grčka može postati primer za druge zemlje koje se suočavaju sa sličnim izazovima.
