Neverovatna popularnost Dubai čokolade širom sveta izazvala je nestašice i podstakla rast cena njenog glavnog sastojka – pistaća. Tona ovih orašastih plodova sada košta više od 7.500 dolara, a stručnjaci smatraju da se poskupljenje neće uskoro zaustaviti usled smanjenih zaliha. Proizvođači orašastih plodova, poput badema, sve više prelaze na uzgajanje pistaća zbog sve veće potražnje i profitabilnosti, jer uzgajanje ovog voća ne zahteva posebne uslove.
Pistaći potiču iz Irana, ali se mogu uspešno gajiti i u Srbiji. Dejan Jakovljević iz sela Selište, u blizini Velike Drenove, predstavlja primer uspešnog uzgajivača koji je pre više od deset godina započeo ovakvu proizvodnju. Njegovo gazdinstvo priprema oko 5.000 sadnica pistaća za narednu sezonu, a prethodne godine prodao je manje od 200. „Interesovanje za pistaće raste, ali većina je skeptična prema novitetima na tržištu“, ističe Jakovljević. Uglavnom se uzimaju manje količine sadnica na probu, pre nego što se odluče na veći poduhvat.
Jakovljević naglašava da je cena sadnica 10 evra po komadu, a plodovi se prodaju po 15 evra po kilogramu. U Srbiji se uglavnom uvoze niže kategorije pistaća, dok se bolji plodovi izvoze u zapadnu Evropu. Uzgoj pistaća zahteva specifične uslove, poput drenažnog zemljišta koje ima pH od 5 do 7,5. Ova biljka dobra je prilagođenost velikim temperaturnim oscilacijama, a otporna je na bolesti.
Dejan je primera radi, testirao više sorti pistaća, ali je odlučio da se fokusira na iransku sortu Kerman, koja se globalno najviše gaji zbog otpornosti na bolesti. Takođe, ističe da se pistaći mogu saditi tokom cele godine, a brzina rasta i produktivnost predstavljaju dodatne prednosti ove kulture.
Nažalost, u Srbiji pistaći još uvek nisu prepoznati kao voćna sorta, što stvara prepreke za proizvođače u ostvarivanju subvencija. Jakovljević je podneo zahtev Ministarstvu poljoprivrede za sertifikat koji bi omogućio razvoj ove proizvodnje. „Bez tog sertifikata ne možemo konkurisati za subvencije, a to je ključno za dalji razvoj“, dodaje on.
Pored pistaća, Jakovljević se bavi i uzgojem drugih voćnih vrsta, ali se suočava s problemom nedostatka radne snage. „Radnici očekuju visoke dnevnice, a u poljoprivredi je važna hitnost“, naglašava. On smatra da je potrebno inovirati kako bi se privukli radnici, jer se u poljoprivredi uspesi često postižu brzo.
Dubai čokolada, koja je nekoliko godina unazad bila skromna poslastica, danas postaje simbol entuzijazma na društvenim mrežama, gde se dele recepti i inovacije. To je dovelo do drastičnog povećanja cena, s tim da se za 100 grama mora izdvojiti više od 10 evra. Zbog visoke potražnje, neki trgovci su primorani da limitiraju prodaju. Proizvođači čokolade, u potrazi za nabavkom sastojaka, masovno kupuju pistaće, što dodatno pogoršava situaciju na tržištu.
Iran, kao drugi najveći svetski proizvođač pistaća, izvezao je 40% više ovih plodova u Ujedinjene Arapske Emirate u poslednjih šest meseci u odnosu na prethodnu godinu. Nedostatak pistaća na tržištu, usled povećane potražnje za Dubai čokoladom, postao je evidentan. Dobavljači i proizvođači su suočeni sa izazovom kako zadovoljiti ovu rastuću potražnju.
U svetlu ovih dešavanja, jasno je da rastući interes za pistaće može doneti velike promene u agrarnoj proizvodnji u Srbiji, ali i izazvati nove ekonomske prilike i prepreke. Ova situacija naglašava značaj unapređenja infrastrukture i podrške poljoprivrednicima kako bi se mogli takmičiti na globalnom tržištu.
