Nedavno su društvene mreže u Srbiji preplavili snimci velikih pacova koji su zabeleženi na raznim mestima u centru Beograda. Beograđani su ih snimali u izlozima butika, pekara, ali i na popularnim šetalištima poput Bulevara kralja Aleksandra i u blizini Hrama Svetog Save. Stručnjaci upozoravaju da pojava pacova na centralnim lokacijama grada nije iznenađujuća. Dr Duško Ćirković sa Biološkog fakulteta u Beogradu naglašava da pacove privlači hrana i da njihova masovnija prisutnost ukazuje na potrebu za intenzivnijom deratizacijom.
Potraga za hranom primarni je uzrok dolaska pacova u centar Beograda. Prema rečima dr Ćirkovića, pojačano prisustvo ovih glodara sugeriše da program deratizacije ne zadovoljava trenutne potrebe. On naglašava da Beograd ima višestotinu hiljada pacova, što predstavlja rizik po javno zdravlje jer mogu biti prenosioci zaraznih bolesti.
Ekipe Sektora za ekologiju JKP „Gradska čistoća“ redovno prate stanje populacije glodara i obavljaju monitoring na terenu. Kako bi se utvrdila žarišta, timovi se šalju na teren, a glodari se uništavaju tokom cele godine. Odgovorni operateri preduzimaju mere predostrožnosti prilikom postavljanja preparata za deratizaciju kako bi se zaštitila deca i kućni ljubimci.
Deratizacija javnih površina sprovodi se po strogim standardima, a preparati se postavljaju u aktivne rupe glodara. Ove rupe se zatvaraju, a mesta gde je postavljen otrov posebno se označavaju obaveštenjima. U „Gradskoj čistoći“ navode da je specifično raditi u nehigijenskim naseljima, gde nedostatak kanalizacije i neredno odlaganje otpada stvaraju idealne uslove za razmnožavanje glodara.
Stručnjaci ističu da Beograd kao stari grad ima podzemne tunele koji doprinose širenju pacova. Ovi glodari su najčešće prisutni u starim zgradama sa neadekvatno održavanim podrumima, ali kada se ne obavlja deratizacija, mogu se brzo popeti i na više spratove.
U pojedinim slučajevima, pacovi su se čak zabeleženi kako izlaze iz WC šolja, što je za mnoge građane šokantna vest. Kanalizacione i vodovodne cevi često su pune glodara i insekata koji lako mogu dospeti u domove preko odvoda ili otvorenih WC šolja. Stručnjaci objašnjavaju da pacovi nisu ograničeni na prizemlje, te se mogu pojaviti čak i na 13. spratu zgrade.
Na društvenim mrežama objavljeni su snimci pacova u pekari u Kosovskoj ulici, što je dovelo do hitnog zatvaranja objekta, dok se u butiku u Knez Mihailovoj ulici može videti pacov kako se kreće bez straha od prolaznika. Ove situacije su izazvale uznemirenost među Beograđanima, ali stručnjaci smatraju da ovi prizori nisu neuobičajeni jer Beograd, poput drugih svetskih metropola, ima značajnu populaciju pacova.
Iako se u svetu često ističe da Čikago prednjači po broju pacova, Pariz takođe ima velikih problema sa ovim glodarima. Prema procenama, oko 21 milion pacova i drugih glodara ulazi u domove tokom zime u potrazi za hranom i skloništem. Takve brojke ukazuju na to da su problemi sa pacovima globalni fenomen, a ne isključivo lokalna briga.
U svetlu ovih događaja, očigledno je da je potreba za efikasnijom kontrolom populacije pacova u Beogradu hitna. Građani se pozivaju da budu oprezni, posebno u blizini područja sa niskim higijenskim standardima, dok nadležne službe rade na rešenju ovog problema i osiguravanju bezbednijeg okruženja u gradu.
