Britanska Agencija za zdravlje i bezbednost (UKHSA) nedavno je objavila novu listu patogena koji predstavljaju ozbiljnu pretnju po javno zdravlje. Ovaj važan dokument ima za cilj da pomogne naučnicima i istraživačima da se bolje pripreme za eventualne buduće pandemije, kao i da identifikuju prioritete u istraživanju i razvoju javnozdravstvenih strategija. Prema izveštaju emitovanom putem Skaj njuz-a, lista sadrži ukupno 24 porodice virusa i bakterija, koje su klasifikovane prema stepenu rizika za potencijalne epidemije i pandemije.
U toj klasifikaciji, patogeni su podeljeni na tri kategorije rizika: visok, srednji i nizak. Ovo je veoma značajno jer pruža okvir za to kako se zdravstvene vlasti mogu usmeriti na najhitnije pretnje koje mogu ugroziti zdravlje populacije. S obzirom na iskustva s pandemijom COVID-19, fokus na visokorizične patogene može značajno doprineti preventivnim merama i efikasnijem odgovoru u kriznim situacijama.
Među patogenima koji su označeni kao visokorizični nalaze se nekoliko porodica koje su poznate po svojim smrtonosnim potencijalima. Na primer, koronavirusi, koji su izazvali globalnu pandemiju COVID-19, predstavljaju ozbiljnu pretnju po zdravlje ljudi. Pored koronavirusa, u visokom riziku su i ortomiksoviridi, koji su uzročnici ptičjeg gripa, kao i paramiksoviridi, koji uzrokuju Nipa virus. Ovaj poslednji virus posebno je zabrinjavajući jer ima stopu smrtnosti koja može dostići čak 75 procenata, što ga čini jednim od najsmrtonosnijih patogena na listi.
Osim visoko rizičnih, lista takođe obuhvata i patogene koji su klasifikovani kao srednjeg i niskog rizika. Ova klasifikacija pomaže u određivanju prioriteta u istraživanju i razvoju, kao i u raspodeli resursa potrebnih za monitoring i kontrolu ovih patogena. U svetlu prošlih globalnih zdravstvenih kriza, stručnjaci naglašavaju važnost ovakvog pristupa kako bi se unapredile preventive mere i pravovremeno reagovanje.
Kao deo odgovora na izazove sa kojima se zdravstvo suočava, UKHSA takođe ukazuje na potrebu za jačanjem međunarodne saradnje u oblasti javnog zdravlja. Patogeni ne poznaju granice, a globalizacija i mobilnost ljudi dodatno komplikuju situaciju. Stoga, zajednički napori zemalja u praćenju i suzbijanju potencijalnih epidemioloških pretnji postaju sve važniji.
U okviru ovog dokumenta, stručnjaci takođe ističu potrebu za unapređenjem istraživanja u oblasti vakcina i tretmana za ove visoko rizične patogene. Inovacije u biomedicinskom istraživanju mogu pomoći u razvoju efikasnih strategija za prevenciju i lečenje bolesti koje uzrokuju ovi patogeni. Takođe, postoji hitna potreba za obrazovanjem i informisanjem šire javnosti o rizicima koje ovi patogeni predstavljaju, kao i o merama koje svakodnevno mogu preduzeti za sopstvenu zaštitu.
Što se tiče konkretnih koraka, UKHSA planira dalji razvoj strategija koje će se koristiti za monitoring i procenu rizika, kao i za implementaciju intervencija koje će smanjiti verovatnoću pojave epidemija. Ova strategija uključuje i saradnju sa raznim međunarodnim organizacijama, kako bi se omogućila brza razmena informacija i resursa u hitnim situacijama.
Zaključujući, nova lista virusa i bakterija koju je objavila britanska Agencija za zdravlje i bezbednost predstavlja važan korak u pravcu jačanja globalne javnozdravstvene infrastrukture, kao i u pripremi za eventualne buduće pandemije. U svetu gde se rizici od novih patogena stalno povećavaju, ovakvi pristupi postaju ključni za zdravstvenu sigurnost čitavih populacija.
