U Čast Jozefa Čapskog, poznatog poljskog slikara, kritičara i pisca, u Evropskoj kući u Beogradu biće organizovano posebno veče 2. aprila, sa početkom u 18 sati. Ova manifestacija deo je doprinosa Poljskog instituta za kulturu i Francuskog instituta u Beogradu, a cilj je da se okupe ljubitelji umetnosti i kulture kako bi se prisetili njegovog značaja. Jozef Čapski bio je ključni član intelektualnog kruga koji se okupljao oko časopisa „Kultura“, nedeljnika poljskih disidenata u Francuskoj, gde je njegovo delo ostavilo značajan trag.
Tom prilikom biće prikazan dokumentarni film o njegovom životu, a gosti na večeri uključivaće Andžeja Volskog, reditelja dokumentarca, kao i istaknute ličnosti iz sveta umetnosti i kulture, poput Vere Mihalski, direktorke izdavačke kuće Noir sur Blanc, Stanislas Pjere, direktora Francuskog instituta u Srbiji, i Jacka Multanovskog, zamenika direktora Poljskog instituta u Beogradu. Ovaj događaj će omogućiti razgovor i razmenu mišljenja o životu i delu ovog značajnog humaniste.
Jozef Čapski je rođen 1896. godine u Pragu, u to vreme delu Austrougarske Monarhije, a preminuo je 1993. u Mezon-Lafitu, u Francuskoj. Tokom svojih devedeset šest godina života, proživeo je mnoge evropske turbulencije, uključujući Prvi i Drugi svetski rat. Studirao je prava u Sankt Peterburgu u vreme ruske revolucije, a slikarstvo u Varšavi i Krakovu. Kao rezervni oficir u poljskoj vojsci borio se protiv nacističkih snaga u prvim nedeljama Drugog svetskog rata, ali je ubrzo uhvaćen od strane Sovjeta.
Dok je bio zatvoren u logorima Starobielsk i Griazovec, Čapski je održavao predavanja o Marselu Prustu i njegovom monumentalnom delu „Traganju za izgubljenim vremenom“, čime je pokazao svoju posvećenost intelektualnom životu čak i u teškim uslovima. Njegova sposobnost da inspiriše ljude i razgovara o važnim temama ostala je prisutna tokom njegovog celog života.
Posle rata, Čapski se nikada nije vratio u Poljsku, već je sa svojom sestrom ostao da živi u regionu Pariza. Tokom svog boravka u Francuskoj, neumorno je radio na predstavljanju velikih imena poljske kulture, kao što su Česlav Miloš i Vitold Gombrovič, kao i na osvetljavanju sudbine Poljske nakon rata. Njegovo delo i zalaganje doprineli su boljem razumevanju poljske kulture u inostranstvu.
Pored toga, Čapski je bio poznat po svom slikarskom radu i često je isticao da je slikarstvo dalo smisao njegovom životu. Njegove slike često oslikavaju duboku emotivnost i složenost ljudskih iskustava, što ga čini jednim od najvažnijih predstavnika poljske umetnosti 20. veka. Gravitacija njegovih dela često privlači pažnju gledalaca i kritičara, zadržavajući jaku povezanost sa poljskom tradicijom i kulturnim nasleđem.
U svetlu Čapskijevog nasleđa, ovo veče u Evropskoj kući predstavlja jedinstvenu priliku za obeležavanje njegovih doprinosa kulturi i umetnosti, kao i za diskusiju o stvarima koje su ga oblikovale kao umetnika i čoveka. Njegova sposobnost da prevede svoja iskustva i bol u umetnost ostaje inspiracija mnogima, podsećajući nas na snagu kritičkog mišljenja i kreativnosti u suprotnosti sa teškoćama.
U zaključku, Jozef Čapski je kroz svoje delo ostavio neizbrisiv trag u poljskoj kulturi i umetnosti. Njegov život, obliven mnogim istorijskim iskušenjima, pokazuje snagu ljudskog duha i značaj umetnosti kao izraza istine. Ova svečanost neće samo obeležiti njegov život, već će i podstaći nove generacije da se posvete umetnosti i kulturi, kako bi nastaviti tradiciju intelektualnog i umetničkog angažmana koji je Čapski tako snažno predstavio tokom svog bogatog života.
