Lideri Evropske unije su na samitu u Briselu u četvrtak doneli odluku da Bugarskoj odobre uvođenje evra od 1. januara 2026. godine. Ova odluka omogućava Bugarskoj da postane 21. članica evrozone i zameni svoj nacionalni novac, lev, evrom. Iako je bugarska vlada prvobitno planirala uvođenje evra već 2024. godine, taj plan je bio odbijen.
Bugarska je članica EU od 2007. godine i prva je zemlja koja bi mogla uvesti evro nakon Hrvatske, koja je to učinila 2023. godine. Međutim, pre konačnog uvođenja evra, potrebno je da se pokrenu konsultacije između Evropskog parlamenta i Evropske centralne banke (ECB) kako bi se realizovale neophodne zakonske promene. Smatra se da su ti koraci formalnost s obzirom na dobijenu podršku na samitu.
Bugarska važi za jednu od siromašnijih zemalja u EU, a prema bruto domaćem proizvodu (BDP) po glavi stanovnika, nalazi se na dnu liste 27 članica Unije. I pored toga, zemlja beleži veće stope rasta nego mnoge druge članice. Analize su pokazale da su trenutačne stope inflacije relativno niske i stabilne, što dodatno jača argumente za uvođenje evra. Evropska komisija je procenila da će inflacija u Bugarskoj u tekućoj godini iznositi 3,6 procenata, dok se očekuje da će pasti na 1,8 procenata do 2026. godine.
U međuvremenu, planovi za uvođenje zajedničke valute izazvali su žestoke proteste u Bugarskoj. U februaru, nacionalisti su protestovali zapalivši vatru ispred zgrade predstavništva EU u Sofiji i bacajući Molotovljeve koktele i jaja na fasadu. Osim toga, pristalice proruskih i nacionalističkih stranaka organizovale su demonstracije u Sofiji i drugim gradovima, tražeći da se zadrži lev zbog straha od povećanja cena koje bi moglo uslediti s uvođenjem evra.
Protivnici evra su pokrenuli inicijativu za referendum o ovom pitanju, prikupljajući 604.000 potpisa, no bugarski parlament je dva puta odbacio ovu inicijativu, i 2023. godine i u maju 2025. godine. Prema recentnoj anketi Instituta Mjara, više od polovine odraslih u Bugarskoj (54,9%) protivi se uvođenju evra 2026. godine, dok trećina (34,4%) podržava pristupanje evrozoni.
Ova situacija ukazuje na duboke podele unutar bugarskog društva kada je u pitanju uvođenje evra. Mnogi građani veruju da bi evro mogao značajno uticati na povećanje cena i smanjenje kupovne moći, dok drugi smatraju da bi prilagođavanje evru mogao doneti stabilnost i prednosti koje donosi članstvo u evro zoni.
Dok se politička debata nastavlja, podaci pokazuju da su ekonomski kriterijumi, kao što su stabilnost cena, zdrave javne finansije i stabilni devizni kursevi, ispunjeni. Iako su razlike u mišljenju očigledne, očekivanja su da će proces uvođenja evra biti nastavljen, a Bugarska će zauzeti mesto među evropskim zemljama koje koriste zajedničku valutu.
Za vladu u Sofiji, sledeći izazovi biće kako da uveri građane da su koristi od evra veće od potencijalnih rizika. Jedan od načina bi mogao biti jasna komunikacija i obrazovanje građana o ekonomskim prednostima koje dolaze s evrom, kako bi se umanjile tenzije i strahovi koji su prisutni među populacijom. U vreme kada se Bugarska priprema za ovu značajnu promenu, očigledno je da će javno mnjenje igrati ključnu ulogu u formiranju buduće ekonomske politike zemlje.
