Na nedavnom sastanku predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, sa predstavnicima Vlade i parlamentarne većine, bila je tema najava rezolucije o genocidu u Srebrenici koja je pokrenuta u bosanskohercegovačkom parlamentu. Ova tema je izazvala burne reakcije u Srbiji zbog stavova pojedinih političara i organizacija koji osporavaju kvalifikaciju genocida u Srebrenici.
Predsednik Vučić je još jednom istakao da je Srbija spremna da se suoči sa prošlošću i da prihvati moralnu odgovornost za zločine koje su počinili pojedinci u njeno ime. Međutim, istakao je da je preuranjeno donositi rezoluciju o genocidu bez konsenzusa svih strana u regionu i bez obuhvatne analize istorijskih činjenica.
Povodom najave rezolucije o genocidu, predsednik Srbije je istakao da je to pokušaj politizacije ovog pitanja i da se žrtve iz Srebrenice ne smeju koristiti za ostvarivanje političkih ciljeva. On je naglasio da je potrebno raditi na pomirenju i izgradnji dobrosusedskih odnosa na Balkanu, umesto da se sukobljavamo oko prošlih događaja.
Važno je napomenuti da je Srebrenica bila poprište jednog od najtežih zločina u Evropi posle Drugog svetskog rata, kada su snage bosanskih Srba ubile oko 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka. Međunarodni sud pravde je presudio da je taj zločin bio genocid, što je i potvrđeno u rezoluciji Saveta bezbednosti UN.
Ipak, u Srbiji postoji određeni broj političara, intelektualaca i organizacija koje osporavaju kvalifikaciju genocida u Srebrenici. Oni tvrde da je u pitanju masakr, a ne genocid, i da se zločin ne sme politički zloupotrebljavati za postizanje određenih ciljeva.
Ovaj spor oko kvalifikacije zločina u Srebrenici dodatno komplikuje odnose između Srbije i Bosne i Hercegovine, ali i unutar same Srbije, gde su stavovi podeljeni. Dok jedni insistiraju na osudi genocida i prihvatanju odgovornosti, drugi tvrde da je to pokušaj stigmatizacije srpskog naroda i da se zločin ne sme koristiti kao političko oruđe.
U međunarodnoj zajednici postoji konsenzus da se zločin u Srebrenici kvalifikuje kao genocid i da je potrebno priznati i osuditi taj zločin kako bi se izbegle slične tragedije u budućnosti. Stoga je važno da Srbija i Bosna i Hercegovina pronađu zajednički jezik i da se suoče sa prošlošću na dostojanstven način.
Predsednik Vučić je izrazio spremnost da se suoči sa prošlošću i da prihvati odgovornost za zločine počinjene u njeno ime. Međutim, naglasio je da je potrebno sagledati kompletnu sliku i analizirati istorijske činjenice pre nego što se donese rezolucija o genocidu.
U ovom kontekstu, važno je da se definiše šta je to genocid i kako ga prepoznati u konkretnom slučaju. Prema Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju genocida, genocid se definiše kao činovi počinjeni sa namerom da se uništi određena grupa ljudi zbog njihove nacionalne, etničke, verske ili rasne pripadnosti.
U slučaju Srebrenice, postoji obilje dokaza koji ukazuju na to da su snage bosanskih Srba sistematski ubijale muslimanske muškarce i dečake samo zbog njihove etničke pripadnosti. Međunarodni sud pravde je potvrdio da je to bio genocid i da su počinioci krivi za teške zločine protiv čovečnosti.
Pored presude Međunarodnog suda pravde, rezolucija Saveta bezbednosti UN takođe je potvrdila da se zločin u Srebrenici kvalifikuje kao genocid. Stoga je važno da se ova ocena prihvati i u Srbiji kako bi se izbegle tenzije i sukobi oko ovog pitanja.
U zaključku, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je spremnost da se suoči sa prošlošću i da prihvati odgovornost za zločine počinjene u njeno ime. Međutim, istakao je da je preuranjeno donositi rezoluciju o genocidu u Srebrenici bez konsenzusa svih strana u regionu i bez obuhvatne analize istorijskih činjenica. Važno je da se pronađe zajednički jezik i da se izbegnu političke zloupotrebe zločina u Srebrenici kako bi se izgradili dobrosusedski odnosi na Balkanu.
