Sjedinjene Američke Države su u velikoj meri zavisne od uvoza iz Kine, pri čemu više od trećine ukupnog uvoza dolazi iz ove zemlje. Prema podacima nacionalnih statističkih službi, SAD uvoze 198 različitih proizvoda iz Kine, dok Kina uvozi samo 68 artikala iz SAD. Ovaj disbalans je dodatno naglašen nakon što je predsednik Donald Tramp 2. aprila potpisao izvršnu naredbu koja uvodi „recipročne“ carine na uvoz, uključujući i Kinu, koja je pogođena jednom od najviših carinskih stopa u istoriji – tarifom od 54 odsto.
Zbog ovog poteza, carine na kineske proizvode u SAD su dostigle 145 odsto, dok carine na američke proizvode u Kini iznose 125 odsto. Stručnjaci upozoravaju da ovako visoke takse mogu dovesti do prekida trgovine između dve najveće svetske ekonomije.
Kinesko tržište se prošle godine oslanjalo na američki uvoz, posebno kada je reč o živini, gde su SAD obezbeđivale čak 93 odsto kineskog uvoza. Takođe, više od 70 odsto uvoza iz Kine činili su korejski usevi i mesni proizvodi, dok su oko dve trećine činili prodaja upaljača i biljke sirak.
Sjedinjene Države su bile i glavni snabdevač Kine sa 60 odsto ogledala, kaolina, tantala, celuloze, aviona, turbomlaznih motora, gasnih turbina, stočne hrane i kvarca. Ostala roba, za koju su SAD činile najmanje trećinu isporuka, uključivala je antibiotike, pamučna vlakna i kamione.
Proizvodi koje su Kinezi najviše kupovali iz SAD uključuju naftne derivate, vredne 14 milijardi dolara, iako je udeo SAD u kineskom tržištu naftnih derivata tek 16 odsto. Ovo se odnosi i na robu vrednu milijardu dolara i više, gde je više od trećine dolazilo iz Sjedinjenih Država, uključujući turbomlazne motore, avione, aciklične ugljovodonike, pamučna vlakna i druge vredne isporuke.
S druge strane, među proizvodima gde kineske firme čine više od trećine isporuka na američko tržište, ističu se telefoni, koji su vredni 50,9 milijardi dolara sa sniženom carinom od 20 odsto, kao i električne baterije i video-igre i konzole, obezbeđujući gotovo istu vrednost od 17,9 milijardi dolara. Takođe, električni bojleri su dostigli vrednost od 6,6 milijardi dolara.
Američki potrošači su kupili više od 90 odsto od jedanaest artikala iz Kine, uključujući kolica za bebe, kišobrane, termose i vatromete. Kineski dobavljači čine više od dve trećine američkog uvoza krede, mangana, itrijuma i skandijuma.
Ova situacija ukazuje na kompleksan odnos između Sjedinjenih Država i Kine, koji je postao sve napetiji zbog trgovinskih politika. Ekonomisti i analitičari postavljaju pitanja o dugoročnim posledicama ovakvih mera, koje bi mogle značajno uticati na globalnu ekonomiju.
U svetlu ovih informacija, neizvesnost na tržištima se povećava, a budućnost trgovinske razmene između ova dva giganta ostaje neizvesna. Čelnici obe zemlje će morati da razmotre strategije za usklađivanje interesa i prevazilaženje razlika, dok potrošači i preduzeća osećaju efekte ovih promena.
Ovo je situacija koja zahteva pažnju vlada i poslovnih lidera širom sveta, jer stabilnost trgovinskih odnosa između SAD i Kine može imati dalekosežne posledice po globalnu ekonomsku stabilnost i rast. Stoga je od suštinske važnosti da se traže rešenja koja će doprineti ravnoteži u međunarodnoj trgovini i smanjenju tenzija.
