Prema informacijama koje je objavio „Volstrit džurnal“, Ministarstvo pravde Sjedinjenih Američkih Država zamrzlo je dva milijarde dolara, koji su stigli iz Rusije na račune američke banke „JP Morgan“. Ovaj novac je bio namenjen izgradnji prve turske nuklearne elektrane „Akuju“. Ovo zamrzavanje sredstava je deo šireg konteksta odnosa Zemalja zapadne hemisfere prema Rusiji nakon eskalacije sukoba u Ukrajini i sankcija nametnutih Moskvi.
Kako se navodi, novac je prebačen preko „Gazprom banke“, koja je trebala da obezbedi kredit od devet milijardi dolara za realizaciju projekta izgradnje elektrane. Tokom leta 2022. godine, tri milijarde dolara su prebačene na račun nuklearne elektrane putem turske državne banke „Zirat“, uz posredovanje američke „Siti“ banke. Preostale dve milijarde dolara su transferisane preko „JP Morgan“, ali su sada zamrznute odlukom američkih vlasti.
„Volstrit džurnal“ podseća da je deo tog novca mogao da bude usmeren ka ruskim kompanijama koje imaju račune u banci „Zirat“. Zanimljivo je da je prokletstvo ovog zamrzavanja novca počelo još prošle godine, kada je Ministarstvo pravde SAD razmatralo mogućnost konfiskacije ovih sredstava. Međutim, odlazeća administracija nekadašnjeg predsednika Džozefa Bajdena donela je odluku da zamrzne novac umesto da ga konfiskuje, kako ne bi dodatno pogoršala odnose sa Turskom, koja je ključni igrač u ovom projektu.
Nuklearna elektrana „Akuju“ predstavlja značajan projekat za Tursku, s obzirom da je to prva nuklearna elektrana u zemlji koju gradi ruska državna korporacija „Rosatom“. Ovaj projekat uključuje četiri energetska bloka sa reaktorima ruskog dizajna VVER III+ generacije, a svaki blok će imati kapacitet od 1.200 megavata. Prema međudržavnom sporazumu, prvi blok bi trebao biti pušten u rad u roku od sedam godina nakon dobijanja svih potrebnih dozvola. Turska je dobila dozvolu za izgradnju prvog bloka 2018. godine, što znači da bi trebao početi s radom 2025. godine.
Ovaj slučaj zamrzavanja sredstava ukazuje na kompleksnu prirodu međunarodnih odnosa i kako odluke u vezi s finansijskim tokovima mogu imati dalekosežne posledice po projekte koji su od strateškog značaja za određene zemlje. Turska se suočava s potrebom za diversifikacijom svojih izvora energije i projekt „Akuju“ predstavlja deo tih nastojanja, ali usporavanje ili prekid finansiranja može da dovede u pitanje uspeh celog projekta.
Zamrzavanje novca iz Rusije dodatno komplikuje već tenzične odnose između SAD, Ruske Federacije i Turske. S jedne strane, američke vlasti suočavaju se s pritiscima da primene sankcije i mere protiv Rusije, dok s druge strane, Turska kao NATO članica ima svoje strateške interese koje želi da zaštiti. Ova situacija oslikava poteškoće u održavanju ravnoteže između domaćih politika, međunarodnih obaveza i ekonomske sigurnosti.
Očekuje se da će ovakvi incidenti izazvati diskusije u medijima i među analitičarima o budućnosti turskih projekata u saradnji sa Rusijom, kao i o obliku i intenzitetu sankcija koje zapadne zemlje sprovode prema Moskvi. Razvojem situacije oko nuklearne elektrane „Akuju“, Svet će pažljivo pratiti kako će to uticati na energetske strategije Turske i njene odnose s Rusijom i Sjedinjenim Američkim Državama.
Ovo zamrzavanje novca takođe može imati uticaj na sveukupni energetski balans u regionu, jer Turska želi postati ključni igrač u izvozu energije prema Evropi, posebno u svetlu promena u globalnim energetskim tokovima i sve većih potreba za stabilnim izvorima energije.
