Austrijska Raiffeisen banka odustaje od plana zbog pritiska Vašingtona
Austrijska Raiffeisen banka će, usled pritiska Vašingtona, najverovatnije odustati od planiranog ugovora sa sankcionisanim ruskim biznismenom Olegom Deripaskom o zameni deonica vrednih 1,5 milijardi evra.
Prema izveštaju agencije „Reuters“, planirani dogovor bi omogućio Raiffeisen banci da povrati oko 1,5 milijardi evra koje je zaradila njena podružnica u Rusiji, ali bi u isto vreme Deripaska mogao unovčiti svoj zamrznuti udeo od 28 odsto u austrijskoj građevinskoj firmi Strabag.
Raiffeisen banka je planirala da finalizira ovaj posao krajem marta, očekujući odobrenje ruskih vlasti. Međutim, prema navodima britanske agencije, banka će sada verovatno odustati od dogovora kako ne bi suočila sa kaznenim merama Sjedinjenih Američkih Država.
Raiffeisen Bank je najveća evropska banka koja i dalje posluje u Rusiji uprkos zapadnim sankcijama. Zbog toga je Ukrajina ubacila tu banku na svoju listu „međunarodnih sponzora rata“.
Ovaj potez Raiffeisen banke predstavlja još jedan primer kako politički pritisci mogu uticati na poslovne odluke velikih korporacija. Američke sankcije usmerene ka ruskim biznismenima, poput Deripaske, primoravaju banke i druge kompanije da preispitaju svoje poslovne planove i odnose sa ruskim partnerima.
Istovremeno, ova situacija postavlja pitanje o ulozi politike u svetskom ekonomskom sistemu. Da li bi kompanije trebalo da bude potpuno usklađene sa spoljnom politikom svoje zemlje ili treba da se fokusiraju isključivo na poslovne interese? U slučaju Raiffeisen banke, očigledno je da su politički pritisci imali presudan uticaj na njen poslovni plan sa Deripaskom.
Osim toga, ovaj slučaj pokazuje i kompleksnost situacije u vezi sa ruskom ekonomijom i tržištem. Iako je Rusija jedan od najvećih trgovinskih partnera Evropske unije, postojanje sankcija i političkih konflikata stvara dodatne izazove za kompanije koje posluju u toj zemlji.
Na kraju, odluka Raiffeisen banke da odustane od dogovora sa Deripaskom može imati posledice i na buduće poslovne odnose između Austrije, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Kako će se situacija dalje razvijati i da li će Raiffeisen banka pretrpeti dodatne posledice zbog ovog poteza, ostaje da se vidi.
U svakom slučaju, ovaj slučaj predstavlja samo jedan od mnogobrojnih primera kako politika može uticati na globalnu ekonomiju i poslovanje kompanija širom sveta. Važno je da kompanije budu svesne ovakvih političkih rizika i da donose odluke koje će najbolje štititi njihove poslovne interese, uzimajući u obzir faktore kao što su politički pritisci i sankcije.
