U poslednje vreme u Srbiji se intenzivno spekuliše o mogućim vanrednim izborima, a datumi koji su u opticaju variraju od kraja ove godine do proleća 2027. godine. Odluka o održavanju izbora zavisi od mnogih političkih i ekonomskih faktora, kao i od aktuelnih protestnih aktivnosti.
Predstavnici vladajuće stranke, Srpske napredne stranke (SNS), ukazali su na mogućnost održavanja izbora pre zakonskog roka, a neki analitičari predlažu da bi izbori mogli biti raspisani već krajem decembra 2025. godine. Bojan Klačar, izvršni direktor Cesida, ističe da se o ovim datumima razgovara, ali da su oni i dalje u domenu spekulacija. Objašnjava da je premisa iza rane odluke da se iskoristi trenutna situacija pre nego što se studenti i protesti stabilizuju.
Među indikatorima koji ukazuju na to da bi izbori mogli biti brže raspisani su slabljenje ranijih izjava političara koji su isključivali mogućnost izbora i najava povećanja minimalne plate, što može biti pokušaj smanjenja napetosti u društvu. Uz to, postoji i procena da protesti neće prestati, što dodatno komplikuje situaciju.
U SNS postoje podeljena mišljenja o tome kada bi izbori mogli biti održani. Miloš Vučević, predsednik stranke, smatra da bi izbori mogli biti održani krajem 2026. godine, ali naglašava da odluku donose institucije vlasti. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, takođe naglašava da će izbori biti održani pre zakonskog roka, ali nije precizirao tačan datum.
Klačar dodaje da će odluka o izborima zavisiti od tri ključne stvari: kako će se razvijati protesti, kakva će biti saradnja između opozicije i studenata, kao i demografske karakteristike učesnika protesta. Ove aspekte potrebno je pratiti kako bi se donela najbolja odluka o terminu izbora.
U kontekstu opozicije, čini se da su njihove strategije još uvek nejasne. Očekuje se da će se opozicija organizovati na različite načine, ali se čini da su studenti, koji se protive učešću političara na svojim listama, spremni na saradnju samo pod određenim uslovima. Kao rezultat toga, postoji zabrinutost da su potencijalni protesti još uvek sposobni da promene ishod predstojećih izbora.
Analizirajući razloge za mogućnost ranih izbora, Vladimir Pejić, takođe iz Cesida, naglašava da bi to moglo dovesti do smirivanja tenzija i olakšanja pritiska na vlast. On smatra da bi opozicija mogla imati problema s organizovanjem ako se izbore održavaju ranije, ali da su i dalje nejasni signali koji dolaze iz redova vlasti.
Postoji dodatna dimenzija ovih spekulacija: zahtev opozicije za raspisivanje izbora. Mnogi iz opozicije smatraju da bi to bio važan korak ka promeni aktuelne vlasti. Kako se bliže decembar i proleće, jasno je da će konačna odluka zavisiti od dinamike društvenih pokreta i protestne klime.
Konačno, postoje i pravne prepreke koje bi mogle uticati na izborni proces. Prema važećim zakonima, mandat aktuelne vlade ističe krajem 2027. godine, a to znači da bi raspisivanje izbora trebalo da se dogodi 90 dana pre isteka mandata. Ipak, kako je situacija u zemlji složena, očekuje se da će različite stranke i organizacije biti angažovane kako bi se osiguralo da glasovi svih građana budu dovoljno zastupljeni.
Za sada, ostaje da se vidi da li će se u narednim mesecima situacija stabilizovati, ili će se nasilje i nesugllice u društvu povećati.
