Vesti o masovnom pomoru pčela šire se iz svih krajeva Srbije, a gubici su alarmantni, s tim da se procenjuje da su u Moravičkom okrugu gubici veći od 80%. Ova situacija postavlja pitanje uzroka i načina na koji pčelari planiraju da se nose sa gubicima.
Protekla godina bila je izuzetno sušna, a proleće je donelo mraz koji je dodatno pogoršao situaciju. Pčelari u Srbiji beleže značajne gubitke, pri čemu neki pčelari gube sve svoje košnice, a drugi su manje pogođeni. Vučko Radojičić iz Udruženja „Čačanska pčela“ ističe da je kod manjih pčelara, koji poseduju 10 do 15 košnica, uginuće pčela gotovo 100%. Nasuprot tome, veći pčelari beleže manje gubitke, što je u skladu sa prirodnim zakonima koji govore o gubicima do 15% tokom godine.
Radojičić navodi dva ključna uzroka uginuća pčela: prirodu i ljudski faktor. Prošle godine, zbog sušne klime, pčele su rano isključile trutove iz košnica, a parazitska osa varoa prešla je iz trutovskog legla u radiličko leglo, što je negativno uticalo na pčelinje zajednice. Zbog nedostatka hrane i slabog razvoja zajednice, mnoge pčele nisu uspele da prežive zimu.
Drugi uzrok gubitaka pčela je ljudski faktor. Mnogi pčelari ne posvećuju dovoljno pažnje svojim zajednicama, verujući da će medeni prinosi doći sami po sebi. Radojičić naglašava važnost pravovremenog hranjenja pčela, praćenja njihovog razvoja i suzbijanja varoe, koja je najveća pretnja za pčelinje zajednice. On ističe da su pčelari koji nisu pravilno upravljali svojim košnicama često ulazili u zimu sa zaraženim zajednicama, što je dovelo do njihovog propadanja.
Udruženje „Čačanska pčela“ okuplja pčelare svake nedelje kako bi razmenili savete i strategije za prevazilaženje trenutnih problema. Radojičić ističe da su u 2022. godini obezbedili polen za pčelare koji nisu imali dovoljno resursa, kako bi im pomogli da se njihovi pčelari razviju i spremaju za zimu. Pčelarima je preporučeno da dodaju polen u obroke za ishranu pčela kako bi podržali njihov rast i razvoj.
Sa povećanjem briga oko pčela, postavlja se pitanje koliko će meda biti dostupno na tržištu ove godine, posebno u čačanskom kraju, gde je bagremov med veoma cenjen. Radojičić objašnjava da će situacija biti teška zbog iznenadnog prolećnog mraza. Temperatura je u martu bila iznad 25 stepeni, a potom je naglo pala ispod nule, što je negativno uticalo na cvetanje bagrema – biljke vrlo osetljive na klimatske uslove.
On napominje da u regiji praktično nije bilo bagremovog cveta, što dalje otežava situaciju za pčelare. Ipak, pčelari iz Moravičkog okruga imaju zalihe meda, što će, prema Radojičiću, smanjiti pritisak na potrošače i obezbediti dostupnost ove popularne namirnice na tržištu. To će omogućiti potrošačima da ne osećaju manjak meda u prodaji, zahvaljujući zaliha koje su pčelari uspeli da akumuliraju tokom prethodnih godina.
U svetlu svih tih izazova, pčelari i dalje nastavljaju s radom, tražeći načine kako da prebrode teške uslove i osiguraju budućnost pčelarstva u Srbiji. Osvrstajući se na izazove koji su pred njima, Radojičić apeluje na pčelare da budu odgovorniji i posvete više pažnje svojim zajednicama kako bi obezbedili stabilnost i opstanak pčelarstva u budućnosti.
