Vrednost uvoza energenata u Evropsku uniju pala je za 10,7% u drugom kvartalu 2024. godine na 94,9 milijardi evra, prema podacima koje je objavio Evrostat. Takođe, obim uvoza energenata u EU smanjen je za 9,7% u prvih šest meseci, na 177,9 miliona tona.
Vrednost uvoza prirodnog gasa u gasovitom stanju je pala za 31,4% u drugom kvartalu 2024. godine u poređenju sa istim kvartalom prethodne godine, dok je obim opao za 9,5% međugodišnje. Sličan trend primetan je i kod tečnog prirodnog gasa (LNG), gde je vrednost uvoza naglo pala za 41,2%, dok je obim uvoza smanjen za 20,2%.
Norveška i Sjedinjene Američke Države su bili ključni dobavljači energije Evropske unije u drugom kvartalu ove godine. Najveći snabdevači EU naftom i naftnim proizvodima bili su Sjedinjene Američke Države sa udelom od 15,1%, Norveška sa 14,1% i Kazahstan sa 11,7%.
Evropska unija je u drugom kvartalu 2024. najviše gasa u gasovitom stanju uvezla iz Norveške (43,5%), Alžira (21,6%) i Rusije (15,5%). Sjedinjene Američke Države su obezbedile skoro polovinu uvoza tečnog prirodnog gasa u EU, tačnije 46%, sa Rusijom na drugom mestu (16,8%) i Katarom na trećem (11,9%).
Ovi podaci ukazuju na značajan pad uvoza energenata u EU u drugom kvartalu 2024. godine, što može uticati na energetsku stabilnost regiona. Nastavak ovog trenda može imati posledice na ekonomiju i energetsku politiku EU, te će biti potrebno pažljivo pratiti dalji razvoj situacije u narednim kvartalima.
