Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, Bojan Stanić, izjavio je da su carinske mere koje je američki predsednik Donald Tramp uveo na robu iz Meksika, Kanade i Kine u velikoj meri zabrinjavajuće za Srbiju. Stanić je ukazao na to da bi ovi potezi mogli uticati i na Evropu, koja bi takođe mogla da bude pogođena sličnim protekcionističkim merama, što bi imalo dalekosežne posledice i za srpsku ekonomiju.
U razgovoru za Tanjug, Stanić je naglasio da se svet u poslednje vreme ubrzano fragmentuje kada je u pitanju globalna privreda, a slobodna trgovina koja je do sada bila pokretačka snaga rasta sve više gubi na značaju. Kako je istakao, već 2019. godine, prethodna američka administracija imala je sličan pristup kada su uvedene carine na osnovne industrijske metale, što je negativno uticalo na evropsku industriju. Ovaj kadar čelika koji je bio namenjen američkom tržištu preusmeren je na Evropu, koja je postala preplavljena, što je dovelo do uvođenja mera reciprociteta koje su, posredno, pogodile i Srbiju.
Stanić se osvrnuo na to da se danas carine uvode na širi spektar proizvoda, što uključuje gotovo sve industrijske proizvode, naročito kada su u pitanju Meksiko i Kanada, koji su ključni trgovinski partneri SAD. Od 2019. godine postojala su nastojanja za vraćanjem američke industrije u zemlju uz podršku investicijama iz budžeta, što je rezultiralo premeštanjem proizvodnog kapitala iz Evrope i drugih zemalja u Ameriku.
U razgovoru je naglasio da Kanada razmatra mere reciprociteta, ali je istakao da kanadska privreda na duži rok ne može postati konkurentna američkoj. Američka strategija, kako je dodao, jeste da svojim uslovima regulišu slobodnu trgovinu na Severnom kontinentu, kao i u globalnim okvirima, pre svega u odnosu na zemlje zapadnog političkog bloka. Ove promene, prema njegovom mišljenju, značajno zabrinjavaju Srbiju, jer se očekuje da će i evropsko tržište biti pogođeno novim zaštitnim merama.
Stanić izrazio nadu da, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, Srbija može izbeći negativne efekte uvođenja carina i karbonskih taksi koje bi mogle da se primene od 1. januara 2026. godine. Oko 70 procenata srpskog izvoza orijentisano je ka EU, što postavlja pitanje konkurentnosti srpske industrije u tom aspektu.
On je istakao da ako Evropa želi da obnovi svoju konkurentnost u skladu sa izveštajem bivšeg predsednika Evropske centralne banke, Marija Draghija, mora raditi na jačanju zajedničkog tržišta i lanaca snabdevanja, što bi moglo da uključi i Zapadni Balkan, uključujući Srbiju.
Stanić je dodao da lanci snabdevanja uzimaju u obzir i mnoštvo domaćih mikro i malih preduzeća koja rade sa velikim zapadnim kompanijama u regionu. Prema njegovim rečima, efekti uvođenja ovakvih carina neće se odmah primetiti u Srbiji, jer fenomen prelivanja obično zahteva određeno vreme. Učenici inflacije i recesije kroz koje prolazi severnoamerički kontinent obično se reflektuju na manje razvijene zemlje kasnije i s dužim vremenskim ustupcima.
Na kraju, Stanić je naglasio da trenutno nije moguće precizno predvideti dugoročnu američku politiku, ali su trenutno najavljene mere veoma rigorozne. Uočen je izvestan nedostatak konkretnih pretnji prema Evropi, ali preostaje da se vidi kako će se situacija dalje razvijati. Kako je dodao, posebno bi bile pogođene metalska i hemijska industrija, koje čine oko 60 procenata srpskog izvoza. Ova situacija zahteva pažljivo praćenje kako bi se adekvatno reagovalo na izazove koji dolaze.
