GOTOVINA još uvek nije nestala iz svakodnevnog života, ali njen značaj ubrzano opada. U zemljama evrozone sve više građana koristi kartice, pametne telefone i aplikacije za plaćanje, dok papirni novac i kovanice imaju sve manju ulogu u svakodnevnim transakcijama.
Za Evropsku centralnu banku (ECB) ova digitalna transformacija otvara ključno pitanje: kako sačuvati ulogu javnog novca u svetu koji se sve više okreće bezgotovinskom plaćanju? Odgovor je – digitalni evro, nova valuta centralne banke osmišljena da funkcioniše kao gotovina, ali u digitalnom obliku, piše Juronjuz.
Pjero Čipolone, član Izvršnog odbora ECB-a, izjavio je da je glavni razlog za uvođenje digitalnog evra očuvanje prednosti gotovine u digitalnom dobu. „Da bismo to postigli, moramo fizičku gotovinu nadopuniti digitalnim oblikom.“ Dok je gotovina jednostavna, univerzalno prihvaćena i nezavisna od bankarskih računa i naknada, digitalna plaćanja uglavnom prolaze kroz privatne sisteme. To, prema Čipolonu, nosi rizike u pogledu naknada, praćenja podataka i isključivanja ljudi koji nemaju pristup bankama.
Udeo gotovine u plaćanjima u evrozoni značajno je opao, sa 68% u 2019. godini na 40% u 2024. po broju transakcija, a po vrednosti sa 40% na svega 24%. Ukoliko ECB ne uvede digitalni evro, rizik od gubitka monetarnog suvereniteta Evrope raste zbog privatnih, često neevropskih rešenja.
Čipolone takođe upozorava da onemogućavanje korišćenja gotovine u onlajn plaćanjima smanjuje konkurenciju i slobodu potrošača u odabiru načina plaćanja. I dalje, mnogi potrošači i mala preduzeća cene gotovinu. Na primer, u Austriji više od 50% preduzeća i dalje preferira plaćanje u kešu, dok je u Italiji taj procenat oko 40%, a u celoj evrozoni skoro trećina.
Ekonomisti ističu da bez standardizovane javne platforme, kao što je digitalni evro, postoji opasnost da evropsko tržište budu preuzela privatna i strana plaćanja. Kako će digitalni evro funkcionisati? Korisnici će mu pristupati putem digitalnog novčanika dostupnog putem banaka ili javnih tela. Plaćanja će biti trenutna, besplatna i dostupna i online i offline. Sredstva će se moći uplaćivati sa bankovnog računa ili u kešu, a predviđena su i ograničenja iznosa kako bi se sprečio odliv kapitala iz banaka.
ECB naglašava da neće pratiti lične kupovine ili privatne podatke korisnika, čime se čuva njihova privatnost. Jedan digitalni evro uvek će vredeti kao jedan evro u gotovini. Kada se može očekivati uvođenje? ECB je trenutno u pripremnoj fazi koja traje do oktobra 2025. godine. Nakon toga, odluka o nastavku projekta zavisi od zakonodavnih procesa. Čak i uz „zeleno svetlo“, razvoj će trajati još dve do tri godine, što znači da se očekuje da će digitalni evro biti uveden između 2027. i 2029. godine.
Uticaj digitalnih valuta na globalne finansije često se spekuliše, a iz ECB-a naglašavaju da digitalni evro nije geopolitički instrument, već sredstvo za maloprodajna plaćanja unutar Evrope. Dolar i dalje dominira svetskom trgovinom i finansijama zahvaljujući poverenju i globalnim mrežama, ali digitalni evro mogao bi ojačati jedinstvenu valutu unutar same Evrope.
Kako se trend ka digitalizaciji neprekidno razvija, ECB se suočava s izazovima koji zahtevaju pažljivo planiranje i strategiju. Uloga digitalnog evra može biti ključna za očuvanje monetarnog suvereniteta Evrope i omogućavanje sigurnijih i efikasnijih plaćanja u budućnosti. Dok se sve više građana okrenulo digitalnim rešenjima, ECB se nada da će ova nova valuta naznačiti prelazak u novoj eru finansijskog sistema, gde će javni novac moći da prati tehnološki napredak i potrebe potrošača, obezbeđujući tako potrebnu stabilnost i sigurnost u svetu koji se brzo menja.
S obzirom na sve ove aspekte, digitalni evro se čini kao logičan korak ka budućnosti bezgotovinskog plaćanja, s ciljem održavanja balansa između inovacije i očuvanja osnovnih vrednosti javnog novca.
