Sinoć, u 20.32 časova, na Vračaru, došlo je do saobraćajne nezgode na uglu Novopazarske i Ulice Maksima Gorkog. U ovom incidentu, lakše je povređen muškarac star 55 godina, potvrđeno je iz Hitne pomoći za agenciju Tanjug. Dežurni lekar je istakao da je povređeni muškarac, nakon što mu je pružena prva pomoć na mestu nesreće, kolima Hitne pomoći prevezen u Urgentni centar na dalju dijagnostiku.
Prema izveštajima Hitne pomoći, tokom protekle noći je dežuralo 22 ekipe koje su intervenisale ukupno 121 put, od kojih je 13 intervencija izvršeno na javnim mestima. Među intervencijama, zabeleženo je nekoliko slučajeva intoksikacije alkoholom, pri čemu su svi alkoholisani pacijenti prevezeni na odeljenje toksikologije Vojnomedicinske akademije (VMA).
U izveštaju se takođe navodi da su se kao i svake noći u Hitnu pomoć javili mnogi hronični bolesnici, među kojima su najviše bili hipertenzičari, pacijenti sa bolovima u grudima i astmatičari. Ova noćna aktivnost službi Hitne pomoći oslikava sveprisutnu potrebu za hitnom medicinskom intervencijom među stanovništvom, posebno u doba kada je vreme promenljivo.
U drugom segmentu izveštaja, osvrnuli smo se na fenomen meteoropatije, koji poslednjih godina dobija sve veći značaj. Meteoropatija se definiše kao skup zdravstvenih simptoma i reakcija koje se manifestuju usled promena u meteorološkim uslovima, kao što su temperatura, vlažnost, pritisak i vetar. Ljudski organizam, kao deo prirode, reaguje na te spoljašnje uticaje, što može dovesti do različitih zdravstvenih tegoba.
Tegobe uzrokovane meteoropatijom obično su blage kod mladih i zdravih ljudi, dok kod starijih osoba i osoba sa hroničnim bolestima mogu biti toliko ozbiljne da zahtevaju poseban tretman ili čak hospitalizaciju. Istraživanja pokazuju da skoro 30% populacije može doživeti simptome meteoropatije, a najviše pogođeni su hronični bolesnici, žene u menopauzi, pa čak i deca.
Kod zdravih ljudi, meteoropatski simptomi mogu uključivati umor, promene raspoloženja, poteškoće sa koncentracijom, apatiju, glavobolje, reumatske bolove, nesanicu i vrtoglavicu. S druge strane, stariji pacijenti i hronični bolesnici mogu imati izraženije simptome, kao što su pogoršanje postojećih bolesti, povećana učestalost srčanih i moždanih udara kod osoba sa srčanim oboljenjima, i veću učestalost respiratornih problema.
Na primer, osobe sa bolestima disajnih puteva češće doživljavaju napade astme, upale bronhija i pluća u ovakvim uslovima, dok osobe koje pate od bubrežnih ili žučnih kamenaca mogu imati učestalije napade. Osobe sa čirima mogu doživeti pogoršanje svojih stanja tokom ovih vremenskih promena.
U borbi protiv meteoropatije stručnjaci preporučuju umerenu upotrebu lekova, ukazujući na to da nije dobro koristiti ih bez konsultacija sa lekarom. Umesto toga, lekaru se savetuje da se više vremena provodi u dobro osvetljenim prostorima, da se vežba i da se unosi dovoljno tečnosti i vitamina, dok se alkoholu treba izbegavati jer može doprineti pogoršanju simptoma.
Meteoropatija predstavlja važno pitanje za javno zdravlje, pogotovo u svetlu povećanja klimatskih promena i ekoloških faktor koji će se, kako se očekuje, nastaviti razvijati u budućnosti. Stoga, razumevanje ovog fenomena i pružanje odgovarajuće zdravstvene nege može biti ključno za obrazovanje i zaštitu ranjivih grupa stanovništva.
