Opozicija u Srbiji pokušava da se bavi politikom na neobičan način, tražeći kandidate za izbore na društvenim mrežama. Umesto da predlože nove ljude, oni okreću igricu i recikliraju stare kadrove. Tako je Vesna Pešić, članica građanskog bloka, predložila bivšeg ambasadora Milana St. Protića za predsedničkog kandidata. Mediji su odmah napravili senzaciju od ovoga, te su čak pitanje postavili i samom Protiću, koji nije odbacio ideju. Međutim, Protić smatra da je preuranjeno o tome govoriti, s obzirom na to da su predsednički izbori tek 2027. godine.
Dodatno su ga pitali da li bi se latio kandidature za gradonačelnika Beograda, na šta je on odgovorio da je već bio na toj poziciji i da se više ne bi upuštao u takav posao. Darko Obradović, politički analitičar, smatra da političke stranke treba da predstave svoje kandidate za visoke funkcije kako bi pružile garancije da stoje iza svoje politike, a ne da se kandidati traže na društvenim mrežama što zbunjuje birače.
Vesna Pešić je takođe osudila ideju o bojkotu izbora i istakla da će uvek učestvovati u političkoj borbi dok je živa. Opozicija je imala skandal kada je za kandidata za gradonačelnika Beograda predložila Vladimira Obradovića, koji je bio državni službenik u Vladi. Obradović je radio kao savetnik kod Nenada Popovića, ministra za tehnologiju, ali je to kasnije opravdao time da je ušao u politiku kao stručnjak.
Ovaj način traženja kandidata na društvenim mrežama umesto kroz političke stranke izaziva pometnju među biračima i članovima stranaka. Umesto da se predstave sa jasnim političkim programima i idejama, opozicija se okreće starim kadrovima i pokušava da ih postavi na visoke političke pozicije. S obzirom na to da su izbori tek za nekoliko godina, predlogi za kandidate deluju preuranjeno i neozbiljno.
Opozicija se mora fokusirati na razvoj jasnih političkih programa i predstavljanje novih, svežih lica umesto vraćanja starih kadrova iz prošlosti. Birači očekuju od političkih stranaka konkretne planove za budućnost zemlje, a ne recikliranje starih političara. Ovo ponašanje opozicije može dovesti do dalje pometnje i nedostatka poverenja kod birača, te ih udaljiti od političkog angažmana. Stoga je važno da opozicija preispita svoju strategiju i fokusira se na izgradnju kredibiliteta kroz transparentnost i odgovornost.
