Profesor dr Goran Stanković, direktor Klinike za kardiologiju UKCS, izneo je zabrinjavajuće podatke o porastu srčanih bolesti u Srbiji. Samo tokom ovog vikenda, od petka do danas, primljeno je 29 bolesnika, među kojima je šestoro odmah upućeno na kateterizaciju. Uzrasti pacijenata variraju, a sve više se uočava da ni stariji ni mlađi nisu pošteđeni kardiovaskularnih problema. Najčešće su primani pacijenti rođeni 60-ih godina, a muškarci su u većem riziku od žena. Stanković naglašava da su kardiovaskularne bolesti vodeći uzrok smrtnosti u zemlji, a njihov porast dodatno je pogoršan posle pandemije COVID-19.
Dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, upozorava da koronavirus ima dugotrajne efekte na srčano-krvni sistem, koji se mogu ispoljiti u periodu postkovida i kroz simptome longkovid sindroma. Preporučuje svima koji su preležali COVID-19 da obave preventivni kardiovaskularni pregled kako bi se umanjili rizici od ozbiljnijih stanja.
U nastavku, Tasić navodi simptome koje pacijenti ne smeju ignorisati. To su ubrzan rad srca, osećaj preskakanja srca, kratkoća daha, zamor, promena krvnog pritiska, povećana anksioznost, glavobolje i vrtoglavice. On savetuju pacijentima da se kod pojave ovih simptoma jave lekaru zbog preventivnog pregleda.
Kardiolog takođe upućuje na teže simptome, poput bolova u grudima i smetnji u mozgu, koji mogu ukazivati na ozbiljnije kardiovaskularne probleme, poput angine pektoris ili koronarnog infarkta. U takvim slučajevima je neophodna temeljna dijagnostika. „Pravovremeno delovanje može sprečiti infarkt ili šlog“, ističe Tasić.
Prema njegovim rečima, višestruke infekcije koronavirusom dodatno pogoršavaju stanje srca i kardiovaskularnog sistema. Aritmije, koje se mogu javiti nakon preležane korone, mogu biti benignog ili malignog karaktera, pa je važno utvrditi njihovu vrstu i težinu. Tasić navodi važnost praćenja srčane aktivnosti putem 24-časovnog Holter EKG-a ili savremenijih metoda poput telemonitoringa.
Lečenje kardiovaskularnih problema može uključivati lekove i invazivne metode. Uprkos nekim ograničenjima u lečenju aritmija lekovima, postoje efikasne intervencije u Elektrofiziološkoj laboratoriji Instituta „Dedinje“. Tasić takođe naglašava da moderna nauka nudi širok spektar opcija za dijagnostiku i terapiju aritmija, uključujući elektrofiziološke procedure koje mogu lečiti teže oblike.
Iako mnogi pacijenti možda nemaju simptome, Tasić savetuje da se obavezno obave pregledi, jer virus može tiho oštetiti kardiovaskularni sistem. Napominje da različiti virusi, kao što su adenovirus i virus influence, takođe mogu izazvati srčane probleme, što dodatno naglašava potrebu za pregledom.
Na kraju razgovora, Tasić se osvrće na mlađu populaciju, ukazujući na to da su mladi ljudi takođe u riziku od aritmija usled virusnih infekcija. Preporučuje im da budu svesni simptoma i, ukoliko ih osete, potraže pomoć lekara. Takođe im skreće pažnju da je važno prepoznati potencijalne uzroke aritmija, kao što su bolesti štitne žlezde i druge srčane bolesti.
Unapređenje načina života, adekvatna ishrana, smanjenje stresa i izbegavanje pušenja su ključni za jačanje imuniteta i smanjenje rizika od srčanih oboljenja. Dr Tasić ističe da je važno slušati svoje telo i ne ignorisati simptome, jer pravovremena dijagnoza i terapija mogu značajno uticati na ishod liječenja.
