Studija o antimikrobnoj otpornosti ptica koje žive u urbanim sredinama
Studija koju je sproveo Institut Ineos Oxford za antimikrobna istraživanja otkrila je da su ptice koje žive u urbanim sredinama širom sveta prepune bakterija otpornih na antibiotike. Izloženost bakterijama na deponijama i u zagađenim rekama može objasniti prisutnost opasnih bakterija među pticama koje žive u gradskim područjima.
Urbane patke i vrane možda nam nude vezu sa prirodom, ali naučnici su otkrili da su divlje ptice koje žive u blizini ljudi sklonije prenošenju bakterija otpornih na brojne vrste antibiotika, a antimikrobna otpornost (AMR) u velikoj meri je prouzrokovana prekomernom upotrebom lekova kao što su antibiotici među ljudima i domaćim životinjama.
Prema podacima za 2019. godinu, oko 4,95 miliona smrtnih slučajeva globalno bilo je povezano sa bakterijskom AMR-om, uključujući 1,27 miliona slučajeva direktno prouzrokovanih takvom otpornošću. Istraživači kažu da su divlje ptice koje se često pojavljuju u urbanim sredinama rezervoari bakterija koje su otporne na brojne lekove.
„U osnovi, ono što vidimo su geni kod bakterija koji pružaju otpornost na antimikrobne lekove koji bi se koristili za lečenje ljudskih infekcija“, objasnio je prof. Samjuel Šepard, sa Instituta Ineos Oxford za antimikrobna istraživanja. Profesor Šepard je predočio da je ključna briga da bi ove ptice mogle preneti bakterije otporne na antimikrobne lekove na ptice u zatočeništvu koje su namenjene za ljudsku ishranu, kao što je živina na farmama peradi.
Ova studija pokazuje važnost razumevanja veze između ljudi, životinja i okoline u borbi protiv antimikrobne otpornosti. Naučnici se nadaju da će njihova istraživanja pomoći u razvoju adekvatnih strategija za smanjenje upotrebe antibiotika kod ljudi i životinja, kako bi se očuvala efikasnost ovih lekova u lečenju infekcija.
Antimikrobna otpornost je globalni problem koji zahteva hitnu akciju i saradnju svih učesnika u lancu ishrane, uključujući i divlje ptice koje žive u urbanim sredinama. Dalja istraživanja su neophodna kako bi se bolje razumeo mehanizam prenosa bakterija otpornih na antibiotike i kako bi se razvile preventivne mere za suzbijanje ove pojave.
Ovo istraživanje je samo deo šireg napora da se utvrdi kako se antimikrobna otpornost širi među različitim vrstama, sa ciljem da se očuva efikasnost antibiotika i spreči nastanak potencijalno opasnih bakterija. Naučnici se nadaju da će njihova saznanja biti od koristi za razvoj politika i mera za kontrolu antimikrobne otpornosti u svetu.
