Uprava za veterinu obavestila je javnost da se u poslednje vreme u medijima i na društvenim mrežama sve više šire netačni i pojednostavljeni navodi o upotrebi antibiotika, aditiva i hormona u mesu i mesnim proizvodima. U saopštenju se naglašava da u Srbiji postoji efikasan i dosledan sistem kontrole bezbednosti hrane, koji se primenjuje od 2007. godine kroz Nacionalni program monitoringa rezidua farmakoloških, hormonskih i drugih štetnih supstanci.
Prema rečima ministarstva, ovaj program se svake godine unapređuje kako bi bio usklađen sa zakonodavstvom i praksom Evropske unije. Kontrolni proces obuhvata uzorkovanje, laboratorijske analize i druge mere koje se sprovode kontinuirano i u skladu sa međunarodno priznatim procedurama.
Evropska unija vrši audite svake četiri godine kako bi proverila sprovođenje programa monitoringa rezidua, što je ključno za očuvanje usklađenosti sa evropskim standardima. To je dodatna garancija da su mesni proizvodi u Srbiji sigurno i kvalitetno.
U saopštenju se posebno naglašava da je upotreba hormona za podsticanje rasta kod životinja zabranjena, ne samo u Srbiji, već i u Evropskoj uniji. Stoga, tvrdnje da piletina ili meso sadrže hormone su netačne. Metodologija monitoring programa osigurava da se ti proizvodi ne mogu naći u prometu.
Što se tiče antibiotika, upotreba u stočarskoj proizvodnji je strogo kontrolisana. Antibiotici su dopušteni isključivo u veterinarsko-medicinske svrhe, uz obavezno poštovanje karenci. Nacionalni monitoring redovno uključuje analize na rezidue antibiotika, a samo proizvodi koji ispunjavaju sve potrebne uslove mogu biti stavljeni u promet.
Ministarstvo napominje da vizuelni izgled mesa – boja, struktura ili nivo masnoće – ne može poslužiti kao pokazatelj prisustva antibiotika, hormona ili drugih supstanci. Da bi se utvrdilo prisustvo nedozvoljenih rezidua, potrebna je laboratorijska analiza prema akreditovanim metodama.
Na kraju, Uprava za veterinu poziva potrošače da se oslanjaju na zvanične informacije i stručne procene, kako bi se sprečilo širenje dezinformacija koje mogu izazvati bespotrebnu paniku među građanima. Gledajući unazad, kontrolni mehanizmi i sistem monitoringa su uspostavljeni kako bi se osiguralo da hrana koju građani konzumiraju bude bezbedna, pa je važno da se javnost odgovorno informiše o ovom pitanju.
Sve ove mere imaju za cilj zaštitu zdravlja potrošača i osiguranje visokih standarda kvaliteta hrane. Uprava takođe apeluje na medije i uticajne singlove na društvenim mrežama da objektivno izveštavaju o pitanjima vezanim za sigurnost hrane, kako bi se očuvala javna svest i poverenje potrošača.
S obzirom na sve ove informacije, jasno je da sistem kontrole bezbednosti hrane u Srbiji funkcioniše na visokom nivou, i da se preduzimaju sve potrebne mere kako bi se sprečili potencijalni rizici po zdravlje potrošača. Potrošači mogu biti sigurni da su proizvodi koji se nalaze na tržištu podložni rigoroznim testovima i da su ispunili sve standarde bezbednosti.
