Univerzitet u Beogradu je u poslednje vreme postao predmet kritika zbog načina na koji se odnosi prema svojim studentima. Premijerka Ana Brnabić iznela je stavove o tome kako univerzitet funkcioniše, naglašavajući ozbiljnu problematiku koja se odnosi na prava studenata i poštovanje zakona. Ova situacija izazvala je razne reakcije u javnosti, posebno među studentima koji se osećaju marginalizovano i diskriminisano.
Jedan od najvažnijih aspekata ove priče jeste kršenje Ustava Republike Srbije, prema rečima Brnabić, koje traje već četiri meseca. Ona je istakla da univerzitet ne samo da ignoriše zakonske obaveze, već i prava studenata koji žele nastavak obrazovanja bez ometanja kroz blokade. Naime, mnogi studenti iskazuju svoje nezadovoljstvo zbog trenutne situacije i žele da nastave sa učenjem i profesorima, dok s druge strane, univerzitet omogućava samo onima koji se angažuju u blokadama da budu čujni.
Prema Zakonu o visokom obrazovanju, studenti imaju određena prava koja uključuju pravo na pristup nastavnim sadržajima, kao i zaštitu od diskriminacije. Ipak, Brnabić tvrdi da je univerzitet u Beogradu kako fizički, tako i pravno, postupio u suprotnosti sa tim zakonima, prepoznajući ovo kao ozbiljan problem ne samo za studente, već i za celo društvo.
Takođe, Brnabić ukazuje na to da univerzitet deluje kao da su zakoni primenljivi samo na njihove plate, dok se obaveze prema studentima zanemaruju. To postavlja pitanje integriteta institucije i njenog vođenja. Premijerka je postavila retoričko pitanje: „U kom zakonu piše da je zakonito deliti plate, a ne raditi?” Ovo je izazvalo razmišljanje o tome u kojoj meri se institucije drže zakona kada su u pitanju njihove lične koristi, a kada je reč o obavezama prema studentima, zakonodavne reforme i propisi se ignorišu.
Zakon o studentskom organizovanju, koji bi trebao da štiti prava studenata i obezbedi njihov glas u univerzitetskoj zajednici, čini se da je uništen u praksi. Studentima se ukidaju prava i mogućnost da se zauzmu za svoja interesovanja, dok se institucije bave unutrašnjim problemima koji ne bi trebali da utiču na obrazovanje.
Pitanje je i kako univerzitet može da očekuje podršku i razumevanje šire javnosti kada njihovo ponašanje prema studentima ukazuje na totalnu disregulaciju prava. Mnogi studenti su izrazili želju da se bore za svoja prava, ali su nažalost često preplavljeni osećajem nemoći. Protesti i blokade, kao oblik izražavanja nezadovoljstva, najčešće se organizuju, ali se i dalje postavlja pitanje efikasnosti takvih akcija u stvaranju stvarnih promena.
Premijerka Brnabić je ukazala na to da je sve to legalizam koji se suprotstavlja nedopustivom ponašanju institucija. Istovremeno, zahteva se od studenata da tolerišu situaciju koja se ne može smatrati pravednom ni zakonskom. Ovo postavlja temelje za šta znači biti student u Srbiji u trenutnim okolnostima, gde se prava pojedinaca često ne poštuju od strane institucija koje bi trebale da ih štite.
U suštini, situacija na Univerzitetu u Beogradu ukazuje na širi problem sistema obrazovanja i njegovog razumevanja o tome šta je dužnost prema studentima. Ovo se ne tiče samo finansijskih sredstava ili plata, već i osnovnih ljudskih prava. Potrebno je da zajednica, kako akademska tako i šira, preuzme inicijativu i bori se za promene kako bi se stvorio ravnotežan i pravedan sistem koji će omogućiti svakom studentu da uči u bezbrižnom okruženju i ostvari svoj potencijal.
