U poslednja 24 sata, 11 Palestinaca je umrlo od gladi u Pojasu Gaze, čime se ukupni broj preminulih od gladi od početka rata u toj oblasti povećao na 300, izjavio je portparol Ujedinjenih nacija, Stefan Dižarik. Na brifingu za novinare, Dižarik je naglasio da se humanitarna situacija u Gazi pogoršava, a broj raseljenih ljudi raste.
Od 20. avgusta, oko 5.000 ljudi je raseljeno iz severnog Pojasa Gaze prema Deir al-Balahu u centralnom delu i Kan Junisu na jugu. Prema njegovim rečima, dodatnih 8.000 Palestinaca se raselilo zapadno od grada Gaze, što znači da je od kraja primirja sredinom marta više od 800.000 ljudi izgubilo domove. Ova povećana raseljenja doprinose alarmantnoj situaciji u ovoj već pogođenoj regiji.
Dižarik je istakao da izraelske vlasti nastavljaju da ometaju isporuku humanitarne pomoći širom Pojasa Gaze, uz napomenu da je osam od petnaest misija UN za transport pomoći u poslednja 24 sata bilo obustavljeno. UN partneri su takođe izvestili da su neki obrazovni objekti, koji se koriste kao skloništa, napadnuti prošle nedelje. Ova informacija dodatno komplikuje situaciju za stanovništvo Pojasa Gaze, koje se suočava sa strahovitim humanitarnim krizama.
Neprestana borba za opstanak u Pojasu Gaze, gde su resursi dramatično smanjeni zbog sukoba i blokada, stvara uslove za glad koja se širi. Kako se konflikt nastavlja, sve je više izveštaja o ljudima koji umiru zbog nedostatka hrane i vode. U svetlu ovih događaja, međunarodna zajednica poziva na hitnu akciju kako bi se omogućila humanitarna pomoć i očuvala ljudska prava stanovništva.
Dok se humanitarni radnici bore da stignu do onih kojima je pomoć najpotrebnija, prepreke koje postavljaju izraelske vlasti dodatno otežavaju njihov rad. Mnogi od njih izrazili su zabrinutost zbog sigurnosti civila i potrebne zaštite za sve one koji su izgubili svoj dom ili se suočavaju s krizom.
Reprezentanti UN-a naglašavaju da je važno hitno delovati kako bi se sprečila ekonomska i humanitarna drame koja se odvija u Gazi. Usled stalnog sukoba, civilno stanovništvo postaje sve ranjivije, a budućnost mira i sigurnosti u regionu izgleda sve sumornije. Njihova apelovanja su usmerena ne samo na krajnje učesnike konflikta, već i na međunarodne aktere, da pojačaju pritisak na obe strane kako bi se omogućio prekid vatre i uspostavili uslovi za mirnu koegzistenciju.
U ovoj situaciji, prava dece su posebno ugrožena. Mnogi mališani su odvojeni od svojih porodica ili su svedoci nasilja koje ih prati svakodnevno. S obzirom na to da se školama u regionu takođe ne može pružiti adekvatna zaštita, postoji bojazan da će pok generation imati dugoročne posledice po njihovo psihičko i emocionalno stanje.
Deo međunarodne zajednice takođe postavlja pitanje o efikasnosti humanitarnih akcija koje se sprovode u ovom regione. Pitanje kako najbolje dostaviti pomoć onima kojima je najpotrebnija, sve više postaje ključno, s obzirom na stalne prepreke i izazove. Neki analitičari ističu da bi trebalo osigurati mehanizme koji bi omogućili direktnu pomoć nevladinim organizacijama i humanitarnim aktivistima kako bi oni mogli što efikasnije delovati u ovakvim kriznim situacijama.
U svakom slučaju, sve oči su uprte u zvanične pregovore koji se vode u pogledu habanja trajnog mira. Međunarodna zajednica mora učiniti više da se obezbedi ne samo trenutna pomoć, već i dugoročnija rešenja za stabilnost u regionu, posebno u svetlu svega što su ljudi u Gazi prošli u poslednjih nekoliko meseci. Zima se bliži, a s njom i dodatni izazovi za već ugroženo stanovništvo. U ovom trenutku, svaki oblik podrške i solidarnosti sa ljudima pogođenim ovom krizom je od suštinskog značaja.
