Sudbina Nikole Kalabića, nekadašnjeg vojnog lidera Gorske kraljeve garde Jugoslovenske vojske u otadžbini, ostala je misterija više od osam decenija. I dalje postoje mnoge nejasnoće oko njegovog života, samog razloga njegovog uključivanja u rat, kao i sudbine posle rata. Arhive su često zatvorene i tajne, a debate o njegovoj ulozi traju do danas. Da li je on bio slobodoljubivi borac ili saradnik okupatora? Heroj ili zločinac? Njegova povezanost s Dragoljubom Dražom Mihailovićem, vrhovnim komandantom Jugoslovenske vojske, dodatno komplikuje situaciju.
Kalabić se priključio ilegalnom četničkom pokretu Koste Pećanca 1941. godine, ali se ubrzo razočarao u njegovu saradnju s okupatorima i prešao na stranu Draže Mihailovića. Različite verzije o njegovoj smrti dolaze iz raznih izvora. Prema jednom, umro je u sukobu s agentima OZNA kod Degurićke pećine 1946. godine. Druga verzija tvrdi da su ga uhvatili i prisilili na saradnju, dok se, pak, veruje da je i dalje bio živ nekoliko meseci kasnije, s obzirom na postojanje pisama koja je navodno pisao u tom periodu.
Postoji i treća verzija koja sugeriše da je, nakon što su saznali za njegovu izdaju, odlučeno da bude likvidiran pre suđenja Mihailoviću. U toj verziji se navodi da je ubijen u svom stanu ili u sedištu Udbe. Kalabić je imao samo 40 godina kada su mu oduzeli život. Drugačije verzije govore o mogućem preživljavanju u Bosni, gde se hvalio svojim identitetom.
Božidar Spasić, penzionisani inspektor Službe državne bezbednosti, izneo je informaciju da je Kalabić možda doživeo duboku starost u selu u okolini Šapca, s promenjenim identitetom. Ovu teoriju podržavaju svedočanstva i informacije o njegovim vezama sa rodbinom u Australiji. Sestre predsednika Srpske narodne odbrane iz Australije došle su u Beograd tražeći Kalabića, što je izazvalo dodatnu sumnju da je on zapravo bio živ.
Spasić navodi da službenih beleški o Kalabićevoj smrti nikada nije bilo, te da su istraživali da li je zaista streljan. Njihova istraga nije donela nikakve zvanične potvrde o njegovoj smrti. Postavlja se pitanje koliko su vojne vlasti želele da zadrže tajne o Kalabiću, jer je to u tom trenutku bila mutna priča. Mnogi veruju da je Kalabić, s obzirom na sve informacije, zapravo živeo sa promenjenim identitetom sve do devedesetih godina.
Osnovni sud u Valjevu proglasio je 19. januar 1946. kao datum Kalabićeve smrti, ali Spasićeva verzija dodaje novu dimenziju ovoj znanoj priči. Pored toga, Kalabić je proglašen ratnim zločincem 1946. godine bez suđenja, ali je u avgustu 2022. godine konačno rehabilitovan. Odluka o rehabilitaciji doneta je na osnovu zahteva njegove unuke Vesne Dragojlović, što je dodatno ukazalo na kompleksnost njegove sudbine.
Budući da su sestre iz Australije tražile njegov trag, ostaje pitanje o tome kako su znale za njegovu moguću lokaciju i život. Ova informacija, pored svih drugih, ukazuje na to da Kalabićeva priča nije završena, već se može smatrati simboličnom za stotine drugih koji su ostavili neizbrisiv trag na srpskoj istoriji, dok se razmatraju njegovi postupci i životni put.
Kalabićeva sudbina stoga postaje metafora za sumnje i previranja u istoriji, dok se srpsko društvo suočava s posljedicama prošlosti. S obzirom na sve navedeno, jasno je da će polemike u vezi Kalabića trajati još dugo, dok njegovo ime izaziva kontraverze i različite poglede na ono što je ispravno i što je istorijski značajno.
