Beograđani koji su u utorak posetili Novo bežanijsko groblje mogli su da dožive neobičnu situaciju – susret sa gladnom lisicom. Ova divlja životinja, koja je uobičajena posetilac beogradskih zelenih površina, spustila se iz obližnje šume Radiofar, tražeći hranu. Ono što je posebno iznenadilo prisutne jeste to što lisica nije pobegla od ljudi.
Ovaj neobičan događaj nije se odvijao samo na Bežaniji; iste životinje viđene su i na Adi Ciganliji. Prema rečima Sanje Radosavljević iz udruženja Animal Rescue Serbia, se ne radi o izolovanom slučaju. Lisice, kao i druge divlje životinje, često se kreću urbanim sredinama u potrazi za hranom, s obzirom na to da se grad širi i zauzima prirodna staništa ovih životinja.
„Zapravо smo mi preuzeli njihove teritorije. Beograd se širi, i delovi grada koji su blizu šuma su česti posetioci divljih životinja“, objašnjava Radosavljevićeva. Prema njenim rečima, groblja često postaju mesta na kojima divlje životinje mogu da pronađu hranu i vodu, koju ostavljaju sugrađani. Takođe, lisice i druge životinje mogu se često videti pored kontejnera gde traže ostatke hrane.
Nedavno je u naselju Mirijevo zabeležena još jedna zanimljiva situacija, kada su meštani primetili lasicu. Ova životinja je došla iz obližnje Bajdine šume, najverovatnije takođe u potrazi za hranom. Njenu pojavu su zabeležili korisnici društvenih mreža, a u pozadini video-snimka čuo se glas deteta koje je dozivalo „lijo, lijo“. Lasica, koja je poznata po svojim stenama, nije se uplašila prisutnih ljudi.
Sanja Radosavljević naglašava da lisice obično ne napadaju ljude, već love manje životinje, kao što su kokoške i glodari. „Lisice su oprezne životinje, ali se retko može desiti da napadnu čoveka. Uglavnom, one se osećaju ugroženim samo u određenim situacijama. Ako ih sretnete, dovoljno je da lupite nogom o tlo ili viknete, i one će pobjeći“, objašnjava Radosavljevićeva.
Mnoge predrasude vezane za lisice, uključujući i one o besnilu, su neosnovane. „Besnilo su na našim prostorima iskorenili pre mnogo godina, i ukoliko lisica ujede čoveka, to može izazvati samo ogrebotine“, navela je Radosavljević. Prema njenim rečima, takvi slučajevi nisu zabeleženi u skoroj prošlosti.
Pojava divljih životinja u urbanim sredinama postaje sve učestalija, a stručnjaci predviđaju da će ih u budućnosti biti još više. Kako grad raste, prirodna staništa divljih životinja se smanjuju, što ih navodi da traže alternativne izvore hrane u blizini ljudskih naselja. Ovaj trend postavlja pitanje kako će se gradovi prilagoditi sve većem broju divljih životinja.
Beograd je jedan od gradova u kojem se priroda sve više prepliće sa urbanim životom. U nekim slučajevima, kao što je pojava lisica i lasica, to može da predstavlja izazov za ljudske zajednice. Međutim, Radosavljevićeva ukazuje na važnost suživota sa ovim životinjama, naglašavajući potrebu za razumevanjem njihovog prostora i potreba.
Kako se urbani i prirodni svetovi sve više prepliću, važno je da se građani informišu o pravilnom ponašanju u kontaktu sa divljim životinjama. Kršenje njihovih staništa i uslovi u kojima žive će nastaviti da se menjaju, a to može dovesti do nepredviđenih susreta. Razumevanjem i edukacijom, možemo doprineti pravom suživotu ljudi i životinja u Beogradu, umesto stvaranja straha i predrasuda prema divljim životinjama koje su deo naše sredine.
