Klimatske promene su u poslednjoj deceniji postale glavni faktor koji ograničava rentabilnu proizvodnju voća u Srbiji, kao i širom sveta. Vremenske nepogode, poput prolećnih mrazeva, grada, suša i visokih letnjih temperatura, sve češće negativno utiču na rast, razvoj i kvalitet voća. Drastične promene u klimatskim uslovima dovele su do značajnih godišnjih varijacija u količinama proizvedenog voća, što stvara ozbiljne izazove za voćare.
Prema rečima dr Darka Jevremovića, direktora Instituta za voćarstvo u Čačku, voćarstvo u Srbiji je pretrpelo ogromne štete, posebno zbog prolećnih mrazeva koji su postali glavni faktor koji ograničava gajenje voćaka. Mraz je posebno pogodio voćke sa ranijim vremenom cvetanja, kao što su kajsije, trešnje i breskve. Očekuje se da će ukupni rod voća biti prepolovljen u odnosu na višegodišnje proseke, pri čemu su rod šljive i kajsije najniži u poslednjoj deceniji, što povećava potražnju za ovim plodovima. U međuvremenu, višnja je takođe pretrpela značajne štete.
Jabuka, koja se u značajnom broju zasada gaji, zabeležila je rod koji iznosi 70-80% od optimalnog nivoa. Iako su prvobitne procene bile pesimistične, voćari su se iznenadili kvalitetom i prinosima u nekim delovima proizvodnje. Što se tiče jagodastog voća, oštećenja su manjeg obima, ali su sušni uslovi tokom leta umanjili prinos maline i kupine.
Subjektivni faktori kao što su visoke temperature i niska vlažnost vazduha dodatno su pogoršali situaciju, s posebnim osvrtom na zasade maline koji su značajno pogođeni. Iako su sistemi za navodnjavanje pomogli u smanjenju problema sa vlagom, ekstremni vremenski uslovi su i dalje doveli do smanjenja prinosa. Zasadi jabuka su, srećom, u većini slučajeva pod sistemima za navodnjavanje, dok većina koštičavih voćaka nije imala tu privilegiju.
Visoke cene voća na tržištu ove godine delimično su rezultat niskog roda. Proizvođači koji su izbegli mraz imaju visok kvalitet ploda i lako ga prodaju. Ipak, prolećni mraz predstavlja najveću pretnju voćarstvu. Postoje različite mere adaptacije za zaštitu voćaka od mraza, ali njihova primena zahteva pažnju i ulaganja.
Vlada Srbije je krajem 2023. godine usvojila Program prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji obuhvata niz mera kako bi se unapredila otpornost poljoprivrede. Međutim, potrebna su značajna finansijska ulaganja, koja mnogim proizvođačima nisu dostupna. „Samo zajedničkim naporima proizvođača, struke i države, možemo očekivati napredak u borbi protiv klimatskih promena“, naglasio je dr Jevremović.
Zaštita od elementarnih nepogoda, poput grada, može se postići korišćenjem protivgradnih mreža, koje su se pokazale efikasnima. U slučajevima kada su sredstva ograničena, savetuje se osiguranje useva, što smanjuje rizik za proizvođače, čak iako ne štiti zasad direktno. Subvencije države mogu pomoći u smanjenju troškova osiguranja.
Nadalje, izazovi vezani za sušu mogu se ublažiti putem različitih sistema navodnjavanja. Klimatske promene takođe donose nove bolesti i štetočine, menjujući dosadašnje metode zaštite. „Danas je više nego ranije važno poštovati sve zahteve voćnih vrsta i sorti“, rekao je dr Jevremović, ističući da neprikladni lokaliteti mogu dovesti do neuspeha u proizvodnji.
Na kraju, domaća poljoprivreda se suočava sa ozbiljnim izazovima. Smanjenje prinosa i pogoršanje kvaliteta plodova su svakodnevica. Proizvođači su primorani da nastave sa ulaganjima i održavanjem zasada, uprkos sve većim troškovima i smanjenim prihodima. U ovom kontekstu, strategije za prilagođavanje klimatskim promenama moraju biti hitne i sveobuhvatne.
