Ukupan državni dug Crne Gore na kraju 2024. godine, prema podacima koje je danas objavila Vlada, iznosio je 4,12 milijarde evra, što odgovara 55,36% bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ove informacije dolaze na osnovu analize koju je sprovela Uprava za statistiku. Preliminarni podaci ukazuju da je prošle godine BDP bio ostvaren u nominalnom iznosu od 7,45 milijardi evra.
Vlada ističe da su tekući prihodi u 2024. godini dostigli 2,71 milijardu evra, što predstavlja blag pad od 0,05% u odnosu na prvobitno planirani iznos. Ovi prihodi čine 36,4% BDP-a, što ukazuje na trajnu potrebu za povećanjem prihoda kako bi se osigurala stabilnost javnih finansija.
Struktura tekućih prihoda pokazuje da su najznačajniji izvor prihoda porezi, koji čine 72,5% ukupnog prihoda, odnosno 1,96 milijardi evra. Doprinosi iznose 21,5%, što je oko 584,7 miliona evra, dok ostali prihodi čine 3,4%, što je približno 92,2 miliona evra. Ova raspodela ukazuje na veliku zavisnost državnog budžeta od poreznih prihoda, što može biti rizično u slučaju ekonomske krize.
Budžetska potrošnja u 2024. godini iznosila je oko tri milijarde evra, što predstavlja 40,3% BDP-a. Ovaj nivo potrošnje ukazuje na potrebu za pažljivim upravljanjem javnim finansijama, s obzirom na to da se nastavlja trend rasta potrošnje. Socijalna davanja čine najveći deo budžetske potrošnje, koja je u ovoj godini dostigla milijardu evra, što je 22,2% više u poređenju sa prethodnom godinom.
Rast socijalnih davanja može ukazivati na potrebu za podrškom građanima, ali i na pritisak na budžet. Ukoliko se trendovi nastave, može doći do povećanja javnog duga, ukoliko se ne sprovedu značajne reforme u javnim finansijama i ekonomiji. Vlada će morati da prati ove pokazatelje kako bi osigurala održivost budžeta.
Pored toga, rast BDP-a na nominalnom nivou ukazuje na mogući oporavak ekonomije, ali je važno napomenuti da se ovi rezultati moraju posmatrati u kontekstu šire ekonomske slike i izvoznih i uvoznih tokova. Naime, ekonomski oporavak zavisi i od vanjskih faktora, naročito u odnosu na turizam, koji je tradicionalno jedan od glavnih pokretača crnogorskog gospodarstva.
S obzirom na predstojeće izazove, uključujući inflaciju i globalne ekonomske turbulencije, vlasti će morati da razmotre strategije koje će omogućiti stabilizaciju fiskalne politike. Održivi rast budžetskih prihoda bez povećanja poreza biće ključno pitanje u narednom periodu.
Takođe, važno je realizovati investicije u ključne sektore, kao što su infrastruktura i obrazovanje, što može osigurati dugoročni rast i stabilnost ekonomije. Ove mere su neophodne kako bi se smanjila zavisnost od socijalnih davanja i ojačala ekonomska samostalnost građana.
U zaključku, upravljanje državnim dugom, budžetskim prihodima i potrošnjom predstavlja izazov za Vladu Crne Gore. Iako su postignuti određeni rezultati, postavlja se pitanje kako održati ovu stabilnost u dinamičnom i često nepredvidivom ekonomskom okruženju. U tom smislu, implementacija efektivnih ekonomskih politika i odgovorno upravljanje javnim finansijama biće ključni za očuvanje ekonomske stabilnosti i napredak u budućnosti.
