Kijev se, u sklopu garancija koje je Mađarska dobila od Evropske komisije (EK) vezano za energetsku bezbednost, obavezao da neće napadati infrastrukturu Turskog toka. Uz to, EK je potvrila da će „vrlo brzo“ započeti pregovore o tranzitu gasa kroz Ukrajinu, saopštio je danas mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
U intervjuu za RIA Novosti, Sijarto je istakao da im je predstavljen spisak garancija koji se tiče tri ključne tačke. Prva tačka se odnosi na to da Ukrajina neće obustavljati isporuke nafte preko svoje teritorije, dok druga tačka naglašava da neće napasti infrastrukturu Turskog toka. Treća tačka se tiče brzo započetih pregovora o obnavljanju tranzita gasa kroz Ukrajinu.
Iako se čini da su ove garancije pružene, Sijarto je napomenuo da Mađarska ne primećuje napredak kada je reč o tranzitu gasa kroz Ukrajinu. On je ranije naglasio da je Budimpešta dobila potrebne garancije energetske bezbednosti od EK, bez kojih bi odbila da produži sankcije Rusiji.
Prema rečima mađarskog ministra, Evropska komisija je preuzela odgovornost da zaštiti gasovode i naftovode, koji su ključni za isporuku ruskih sirovina u zemlje članice EU. Takođe, EK je od Ukrajine zahtevala da pruži garancije kako bi održala snabdevanje naftom na teritoriji EU.
Situacija postaje složenija s obzirom na to da su navodi iz Moskve sugerisali da je Ukrajina tokom januara pokušala da napadne infrastrukturu Turskog toka. U međuvremenu, trebalo bi napomenuti da je ugovor o isporuci ruskog gasa Evropi preko Ukrajine istekao 31. decembra, a Kijev je odbacio mogućnost produženja ovog sporazuma, čak i u slučaju kupovine od trećih zemalja.
Trenutno, jedini izvor ruskog gasa za evropske zemlje ostaje Balkanski tok, koji se napaja iz Turskog toka, kako izvode ruske agencije. Godišnje, Balkanski tok isporučuje oko 14-15 milijardi kubnih metara gasa, koji se distribuira Rumuniji, Grčkoj, Severnoj Makedoniji, Srbiji, Bosni i Hercegovini i Mađarskoj.
Ova nova situacija ukazuje na kompleksnost energetske sigurnosti u regionu, kao i na izazove koje se javljaju usled političkih napetosti i promena u međunarodnoj trgovini energentima. Kontakt između Mađarske, Ukrajine i Evropske komisije biće ključan u narednim mesecima, a efikasnost ovih garancija ostaje na ispitu.
Mađarska se već duže vremena suočava sa izazovima u svojim energetskim strategijama, boreći se za sigurnu i stabilnu opskrbu energijom usred globalnih turbulencija. Osim toga, pridržavanje ovih garancija bi moglo da utiče na šire geopolitičke odnose u regionu, posebno s obzirom na nedavne napetosti oko snabdevanja energentima u Evropi.
Nakon isteka ugovora o ruskom plinovodu, Mađarska i druge zemlje jugoistočne Evrope moraju pronaći alternative koje će zadovoljiti njihove energetske potrebe, istovremeno osiguravajući sigurnu tranziciju ka održivijim izvorima energije u budućnosti. S obzirom na rastuću zavisnost plina i nafte iz Rusije, izazovi energetske sigurnosti postaju sve važniji, a državne politike i interesi tu igraju ključnu ulogu.
U narednim mesecima, to će podrazumevati ne samo promene u strategiji snabdevanja, već i dublje političke pregovore kako bi se obezbedilo da se energetski interesi svih uključenih stranaka u regionu poštuju i održavaju. U svetu koji se sve brže suočava sa klimatskim promenama, dugoročna rešenja postaju neophodna za održivi razvoj i stabilnost evropske energetske mreže.
