Predsednica Mehanizma za krivične sudove u Hagu, Grasijela Gati Santana, donela je odluku da odbije zahtev srpskog osuđenika Gorana Jelisića koji je tražio prevremeno puštanje na slobodu. Jelisić, koji služi 40-godišnju kaznu, zatražio je uslovni otpust nakon što je proveo dve trećine kazne u zatvoru. Iako ispunjava tehničke uslove za razmatranje zahteva, predsednica je istakla da su težina njegovih zločina, kao i manjak dokaza o rehabilitaciji, presudni faktori u ovoj odluci.
Goran Jelisić je uhapšen 22. januara 1998. godine i prebačen u Haški tribunal, gde je 2001. godine osuđen za teške zločine, uključujući ubistvo i zločine protiv čovečnosti. Njegovi postupci uključuju ubistvo 12 ljudi tokom rata u Bosni i Hercegovini, kao i teške telesne povrede. Nakon zatvora u Italiji, gde je bio prebačen, postojeći zakoni su naložili njegov povratak u Hag, a sada izdržava kaznu u Belgiji.
U izveštaju zatvorske uprave navodi se da Jelisić obavlja razne poslove i redovno praktikuje religiju. Njegovo ponašanje u zatvoru opisano je kao ljubazno i prijateljsko, bez agresije prema drugim zatvorenicima. Svojim postupcima izražava kajanje, pri čemu često analizira svoje postupke iz prošlosti i izražava sumnje u svoje odluke.
Međutim, u obrazloženju svoje odluke, Gati Santana je naglasila da težina krivičnih dela, koju Jelisić nije negirao, nije jedini faktor, ali je od ključnog značaja. Njegov brutalni pristup prema žrtvama i načinu na koji je upravljao svojim delima tokom sukoba, stavlja ga u poziciju gde prevremeno puštanje na slobodu nije opravdano. Citirala je ranije presude koje su naglasile da njegova dela svedoče o dubokom preziru prema ljudskom životu.
Psihosocijalni izveštaj koji je priložen sudu sugeriše da, iako Jelisić pokazuje određene znakove rehabilitacije, to nije dovoljno da bi se smatralo da je potpuno prihvatio svoju odgovornost. Tokom razgovora sa zatvorskim čuvarima, pojavio se i aspekt njegovog divljenja prema nekim ratnim liderima, što dodatno komplikuje njegov slučaj.
Jedan od ključnih izazova za njegov zahtev za prevremeno puštanje ostaje njegova sposobnost da izrazi iskreno izvinjenje žrtvama. Gati Santana naglašava potrebu za autentičnim izvinjenjem koje bi priznalo njegovu ulogu u patnji drugih, što bi predstavljalo jasnu indikaciju njegovog napretka u rehabilitaciji.
Jelisić je takođe izrazio želju da se izvini žrtvama i njihovim porodicama, što zatvorski psihijatar smatra znakom njegove emotivne dubine. Ipak, Gati Santana je naglasila da njegovi planovi nakon oslobađanja, ukoliko se odluči da se vrati u Srbiju, ostavljaju nejasnoće o njegovoj budućoj reintegraciji u društvo.
Premda su primetni znakovi pozitivnog ponašanja, Gati Santana veruje da Jelisić još nije dostigao nivo rehabilitacije koji bi bio dovoljan za odobravanje prevremenog puštanja na slobodu. Ohrabruje ga da nastavi rad na svom ličnom razvoju, kao i da preduzme konkretne korake ka iskazivanju izvinjenja žrtvama svojih zločina.
Njena odluka zatvara trenutno poglavlje u slučaju Gorana Jelisića i pruža jasne smernice o tome kako treba pristupiti procesu rehabilitacije, koja zahteva ne samo ispunjenje tehničkih uslova, već i duboku refleksiju i iskreno kajanje za učinjene zločine.
