Ukoliko neko zaraženo korona virusom, važno je da se okrene mirovanju i izbegne fizičke aktivnosti, upozorava dr sci med Emilija Nestorović, načelnica Odeljenja za transplantaciju srca i mehaničku potporu UKCS. Ova preporuka dolazi usled sve većeg broja pacijenata koji nakon infekcije virusom dobijaju oštećenje srčanog mišića. Njene reči su jasne: „Mirovanje je ključno kada je u pitanju oporavak od virusa“.
Ona naglašava da mlađa populacija često ne shvata ozbiljnost zaraženosti virusom. Dok mnogi smatraju da će proći bez problema, mogu se izložiti dodatnom fizičkom naporu koji može imati dugotrajne posledice po zdravlje. „Niko ne zna da li će postati jedan od onih koji će imati oštećenja srčanog mišića“, upozorava Nestorović, ističući da je odmor ključan za zdravo ozdravljenje.
Simptomi srčanih oboljenja često su podmukli i nespecifični. Dr Nestorović ukazuje na umor kao jedan od prvih simptoma koji pacijenti često previđaju, misleći da je to rezultat pretrpanosti obavezama. „Umor se može pripisivati raznim faktorima, ali može biti znak srčanog oboljenja“, kaže ona. Čak i blagi umor može ukazivati na ozbiljnije probleme sa srcem, kao što su otežano kretanje ili kašljanje, posebno noću kada su pacijenti u ležećem položaju.
Kao što Nestorović objašnjava, zamor može postati toliko izražen da otežava fizičku aktivnost, čak i kada je u pitanju penjanje uz stepenice. U daljem toku bolesti, pacijenti mogu početi da doživljavaju suvi kašalj, koji se često javlja uveče, i osećaj zadržavanja tečnosti u plućima. Ova stanja mogu biti veoma ozbiljna i nagovestiti ozbiljne komplikacije vezane za srčani mišić.
Drugi simptomi srčane slabosti mogu uključivati oticanje nogu, koje se može pripisati drugim faktorima, ali može biti rani znak problema sa srcem. „Mnogi pacijenti misle da je otečenost nogu rezultat dužeg stajanja, a ne shvataju da se to može povezati sa srčanim oboljenjima“, dodaje Nestorović.
Kako srčana slabost napreduje, pacijenti često doživljavaju ozbiljne posledice. U početku, teškoće se manifestuju kao poteškoće pri trčanju ili uzimanju stepenica. Na kraju, pacijenti mogu doći u situaciju gde ne mogu da obavljaju osnovne svakodnevne aktivnosti, kao što su tuširanje ili oblačenje. „U završnim fazama, pacijenti mogu biti za transplantaciju srca“, upozorava ona.
Dr Nestorović naglašava važnost pravovremenog prepoznavanja simptoma i slanja pacijenata na dalje lečenje. Na nivou primarne zdravstvene zaštite, lekar bi trebao da prepozna ozbiljnost simptoma i da pacijenta uputi u centar specijalizovan za lečenje srčanih slabosti. „Prognoza je najbolja kada se pacijent leči u ranim fazama bolesti“, dodaje ona, ističući kako oštećenje srca može dovesti do slabljenja drugih organa kao što su jetra, bubrezi i pluća.
Na kraju, najvažnija poruka je da se pacijenti ne smeju ignorisati sopstveni simptomi i da je, ukoliko postoji sumnja na srčane probleme, potrebno brzo delovanje i odlazak kod specijalista. U vreme kada je pandemija i dalje prisutna, a mnogi od nas se suočavaju sa zdravstvenim izazovima, važno je biti oprezan i slušati svoje telo. Ukoliko osetite bilo kakve neobične simptome, obavezno potražite stručnu pomoć.
