Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu, M. M. i A. Đ. uhapšeni su zbog sumnje na produženo krivično delo zloupotrebe položaja odgovornog lica. Ova dva lica se terete da su oštetila kamenolom Drača za iznos od čak 61 milion dinara. Informacija je potvrđena izvanrednom saopštenju Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu.
Kako se navodi, osnovi sumnje usmereni su prema M. M., koji je u trenutku dela bio direktor Kamenoloma „Drača“ DOO iz Rekovca, kao i A. Đ., koji je obavljao funkciju predsednika Skupštine Kamenoloma „Drača“ i istovremeno bio predsednik Opštine Rekovac. Ova dvojica osumnjičenih su, kako se sumnja, prodavali kameni agregat iz proizvodnog asortimana kamenoloma po znatno umanjenim cenama, zanemarujući zvanični cenovnik i donoseći odluke suprotne interesima preduzeća.
Na taj način, prema informacijama iz tužilaštva, pričinjena je šteta kamenolomu u iznosu od 61.175.230,00 dinara, a navedeni iznos je pribavljen korist privatnim preduzećima. Ove transakcije su navodno vršene bez odobrenja Skupštine kamenoloma, čime je dodatno ugrožena pravna i finansijska sigurnost preduzeća.
Nakon hapšenja, M. M. i A. Đ. biće privedeni u Više javno tužilaštvo u Kraljevu, u Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, gde će biti saslušani kao osumnjičeni. Ovaj ispitivanje je ključni korak u izboru pravnog postupka i može otvoriti dodatne provere u vezi sa poslovanjem kamenoloma i uloženim odlukama u okviru preduzeća.
Ova akcija je deo šire strategije države za suzbijanje korupcije i zaštitu zakonitosti u radu javnih preduzeća. Zloupotrebe pozicije i nenamenska upotreba sredstava javnih preduzeća postale su izuzetno ozbiljna tema u društvu, a sledeći pravni koraci u ovom slučaju mogli bi postaviti primer za buduće postupke protiv sličnih dela.
Reakcije na hapšenje su bile pomešane; dok neki pozdravljaju akciju tužilaštva kao potrebnu i nepristrasnu, drugi upozoravaju na mogućnost političkog pritiska i potencijalno nefer suđenje. U svakom slučaju, korupcija u javnom sektoru ostaje tema od ključnog značaja za programe reformi i javne politike u zemlji.
Sveukupno, slučaj Kamenoloma „Drača“ osvetljava izazove sa kojima se suočavaju javne institucije u Srbiji kada je u pitanju upravljanje resursima i transparentnost. Očekuje se da će sledeći koraci pravosudnih organa dodatno rasvetliti situaciju i omogućiti javnosti uvid u to kako se upravljalo poslovanjem ovih preduzeća, posebno u svetlu visokih cifara koje su navedene u izveštaju.
Osim užurbanih reakcija iz pravosudnih krugova, važno je napomenuti i stav javnosti s obzirom na učestale skandale u vezi sa javnim preduzećima. Mnogi građani izražavaju nezadovoljstvo i gubitak poverenja u državne institucije koje su im bile poverene. Raste broj zahteva za većom odgovornošću i transparentnošću, što se može smatrati pozitivnim korakom ka reformama koje su neophodne za obnovu javnog poverenja.
S obzirom na to kako se situacija razvija, svi zainteresovani za ishod ovog slučaja pratiće dešavanja i očekivati dalji pravni put koji će biti uspostavljen u ovom veoma važnom pitanju za društvo u celini. Saniranje štete učinjene javnim preduzećima, kao i jačanje mehanizama za sprečavanje sličnih dela u budućnosti, postaviće temelje za efikasnije upravljanje resursima i borbu protiv korupcije u Srbiji.
