Večeras je uhapšen inženjer Zoran Đajić zbog pretnji upućenih predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću. Ova situacija je izazvala veliku pažnju javnosti i medija, naročito zbog načina na koji je Đajić izrazio svoje stavove na društvenoj mreži „X“, nekada poznatoj kao Twitter.
Đajić je 10. aprila objavio post u kojem je poručio da bi narod trebalo da izglasa smrtnu kaznu za Vučića. Pored toga, u svom postu je istakao zabrinutost da bi moglo doći do opasnosti da trenutni predsednik ponovo krene u akcije koje bi mogle ugroziti bezbednost ljudi, uporedivši ga sa nacistima i kriminalcima. Njegove reči su uključivale i provokativan izraz, „GLOGOV kolac pride!“, što je dodatno pojačalo ozbiljnost situacije.
Nakon ovih objava, dežurni tužilac Višeg javnog tužilaštva odmah je reagovao, smatrajući da su u Đajićevim rečima prisutni elementi krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti. Ovo krivično delo je, po zakonu, gonjivo po službenoj dužnosti, što je značilo da je tužilaštvo obavezno da reaguje. Istog dana je raspisana policijska potraga za Đajićem na osnovu naloga postupajućeg tužioca.
Nakon nekoliko sati potraga je okončana kada je Đajić primećen na blokadi Radio-televizije Srbije (RTS). Policijske snage su ga uhitile u ulici Ilije Garašanina, a on je odmah priveden i zadržan na 48 sati. Sutra, Đajić će biti izveden pred tužioca, gde će verovatno biti dalje razmatrani njegovi postupci i izrečene pretnje.
Ova epizoda otvorila je pitanja o slobodi izražavanja i granicama koje se postavljaju kada je reč o političkim stavovima. Mnogi su se zapitali da li je Đajićeva izjava samo izraz ličnog nezadovoljstva ili nešto što može ući u okvire krivičnog dela. Jasno je da je strastvena politička klima u Srbiji doprinela osećaju frustracije među građanima, a neki se pitaju kakve bi posledice imali slični postupci od drugih pojedinaca.
Prava pitanja se postavljaju i u vezi sa načinom na koji društvene mreže funkcionišu kao platforme za javne diskusije. U vreme kada je komunikacija sačuvana putem interneta, objave mogu lako postati viralne, a time i potencijalno opasne. Đajićeva izjava, ostavila je snažan utisak na njegovu okolinu, pokrenuvši diskusiju o tome do koje mere pojedinci mogu slobodno izražavati svoje političke stavove bez straha od posledica.
Uokvirena u širi kontekst, situacija oko Đajića ukazuje i na to kako vlasti mogu reagovati na sigurne pretnje. Ovaj slučaj ne samo da pokazuje da postoje mehanizmi zaštite za javne ličnosti, već i to da sistem ima odgovornost da se bori protiv bilo kakvih oblika nasilja ili pretnji koje mogu dovesti do ozbiljnih posledica.
Na kraju, hapšenje Zorana Đajića može se posmatrati kao važan momenat u kontekstu sukoba između slobode govora i sigurnosti političkih ličnosti u Srbiji. Dokaz je to da je društvena mreža postala oružje koje, ukoliko se ne koristi odgovorno, može imati ozbiljne posledice po pojedince i društvo u celini. Politički diskurs u Srbiji nastavlja da se razvija, suočavajući se sa izazovima koje donosi sloboda izražavanja i potrebama za zaštitom javne sigurnosti.
