U Beogradu, u okviru akcije borbe protiv korupcije, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, iz Odeljenja za borbu protiv korupcije, uhapsili su M. Z. (1984) zbog sumnje da je počinio krivično delo pronevere u obavljanju privredne delatnosti. Ova akcija izvedena je prema nalogu Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu.
Prema saopštenju MUP-a, M. Z. se sumnjiči da je kao zaposleni u Javnom preduzeću „Elektroprivreda Srbije“ AD Beograd, Ogranak ED Čačak, u periodu između marta i kraja oktobra 2024. godine, prisvojio novac iz blagajne koji mu je bio poveren. Ova sumnja je proizašla iz činjenice da je M. Z. imao nameru da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, čime je oštetio svog poslodavca.
Naime, M. Z. se sumnjiči da je prikupio novac koji su potrošači uplaćivali putem blagajne za utrošenu električnu energiju. Međutim, tokom istraživanja otkriveno je da je uspeo da prikrije svoje postupke tako što je pravdao prisvojeni novac kopijama slipova sa POS terminala banke Poštanska štedionica, na kojima su bili zabeleženi podaci o potrošačima koji su platili utrošenu električnu energiju putem kartica. Ukupni iznos koji mu se stavlja na teret iznosi 1.948.100 dinara.
Ova hapšenje deo je šireg pristupa državnih organa prema suzbijanju korupcije, a slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti. Mnogi smatraju da je borba protiv korupcije u Srbiji jedan od ključnih izazova sa kojima se zemlja suočava, te da je svako hapšenje takvih zvanica od esencijalne važnosti za očuvanje integriteta javnih institucija.
Islednici kažu da će istraga nastaviti da biva proširena i da će analizirati sve aspekte poslovanja M. Z. u narednim danima. Takođe, posebna pažnja biće posvećena utvrđivanju eventualnih saradnika u ovom krivičnom delu, kao i načinu na koji su se slične pronevere događale u javnim preduzećima u Srbiji.
M. Z. će u narednom periodu biti podvrgnut daljim ispitivanjima, a tužilaštvo planira da pokrene krivični postupak protiv njega. Ukoliko se dokaže njegova krivica, mogao bi se suočiti sa značajnim kaznama, uključenim višegodišnjim zatvorskim presudama.
U poslednje vreme, Srbija je krenula u čišćenje svojih institucija, a akcije poput ove ukazuju na odlučnost vlasti da se obračuna sa korupcijom. U društvu se otvaraju diskusije o tome kako poboljšati sistem kontrole u javnim preduzećima i kako obezbediti transparentnije finansijsko poslovanje.
Reakcije javnosti na hapšenje M. Z. su pomešane, dok neki izražavaju nadu da će ovo postati pozitivan primer za druge koji razmišljaju o sličnim delima, drugi smatraju da su mere nedovoljne i da se korupcija mora sistemski rešavati.
Vlasti pozivaju građane da prijave svaku sumnju na malverzacije i pronevere, a za tako nešto im je na raspolaganju više kanala za anonimno prijavljivanje. Istovremeno, postoji blaga zabrinutost u vezi sa tim kako će ova hapšenja uticati na rad nekih državnih institucija i da li će paralizovati sredstva i usluge potrebne običnim građanima.
U narednim mesecima, očekuje se da će se broj sličnih akcija povećati kao deo šireg plana srpske vlade da se bori protiv korupcije i obezbedi veću odgovornost u javnom sektoru. Pitanje povratka poverenja u državne institucije i jačanje transparentnosti će ostati ključne tačke diskusije, dok se građani nadaju boljim danima i institucionalnom zaštitom od malverzacija.
