Dr Jovana Bila Dubaić sa Biološkog fakulteta u Beogradu ističe važnost divljih medonosnih pčela, ukazujući na njihove izazove i potrebu za zaštitom. Istraživanje je pokazalo da su divlje pčele, koje se razlikuju od onih u košnicama, od suštinske važnosti za ekosisteme. Dok su pčele u košnicama pod ljudskom brigom, divlje populacije opstaju bez ljudskih intervencija i igraju ključnu ulogu u oprašivanju biljaka.
Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN) je divlje medonosne pčele proglasila ugroženima unutar EU, čime su prvi put zvanično prepoznate kao deo prirodne baštine. Ova ocena potvrdila je potrebu za hitnim zaštitnim merama, jer su divlje pčele od suštinske važnosti za očuvanje biodiverziteta. U istraživanju je učestvovalo četrnaest stručnjaka, među kojima je i dr Dubaić, kao predstavnica Srbije.
Tim je analizirao postojeće podatke i prikupio nove podatke tokom trogodišnjeg istraživanja kako bi utvrdio status ovih pčela. Njihova analiza pokazala je da divlje pčele pate od više faktora rizika koji ugrožavaju njihovu populaciju. Ključni uzroci ugroženosti uključuju korišćenje pesticida, klimatske promene koje utiču na dostupnost hrane, gubitak staništa, kao i bolesti i parazite. Ovi faktori ne samo da smanjuju brojnost pčela, već i povećavaju njihov stres, smanjuju otpornost i čine ih ranjivijim na različite pritiske iz okoline.
Pesticidi imaju dugoročne posledice na zdravlje pčela, dok klimatske promene remete sinhronizaciju perioda cvetanja biljaka i dostupnosti polena. Gubitak prirodnih staništa, kao što su stara stabla i raznovrsne biljke, takođe negativno utiče na pčele. Pored toga, uvođenje ne-nativnih patogena i parazita stvara dodatne izazove za opstanak autohtonih populacija. Prakse pčelarstva koje uključuju nekontrolisanu razmenu matica i premeštanje rojeva doprinose homogenizaciji genetskog materijala, što dodatno ugrožava različite lokalne populacije pčela.
Kako bi se omogućila efikasna zaštita divljih pčela, dr Dubaić naglašava potrebu za podizanjem svesti javnosti. Mnogi ljudi nisu svesni postojanja divljih medonosnih pčela i njihove bitne uloge u ekosistemima. Osim obrazovanja, neophodno je i razviti preporuke i zakone koji bi obezbedili zaštitu ovih pčela u okviru planova zaštite prirode.
IUCN izveštaj o statusu divljih medonosnih pčela služi kao upozorenje i poziv na akciju. Nasuprot uvreženom mišljenju, ova inicijativa ne prejudicira pčelarstvo niti donosi zabrane. Ona naglašava značaj divljih pčelica kao vitalnog dela ekosistema, koje se mora adekvatno zaštititi.
U narednim godinama očekuje se razvoj smernica koje će omogućiti održiv balans između pčelarstva i očuvanja divljih pčela. To može uključivati bolje planiranje pčelinjih košnica, kao i zaštitu staništa divljih pčela. Očuvanje genetske raznolikosti kroz divlje populacije može poboljšati otpornost pčelinjih zajednica na bolesti i klimatske promene.
U Srbiji, stabilne populacije divljih medonosnih pčela zabeležene su, a najvažnije nalaze čine oni iz Beograda. Divlje pčele koriste šupljine u urbanim sredinama, čime se prilagođavaju i opstaju. Međutim, pritisci poput pesticida, klimatskih promena i bolesti takođe se manifestuju u lokalnim sredinama.
Važno je nastaviti prikupljati podatke o ovim pčelama, naročito u zemljama izvan EU, kao što je Srbija. Istraživanja van glavnih gradova će pomoći u razumevanju opsega ugroženosti i potrebnih mera zaštite. Kroz zajedničke napore naučnika, pčelara i zakonodavaca, moguće je obezbediti svetlu budućnost za divlje medonosne pčele, koje su od bitne važnosti za očuvanje našeg biodiverziteta.
