Iranski ambasador pri Ujedinjenim nacijama, Ali Bahreini, izjavio je da napadi Izraela i Sjedinjenih Američkih Država na njegovu zemlju nisu nastali „u vakuumu“, već da su rezultat „politički motivisanih akcija“ SAD i evropskih partnera. U svom obraćanju Savetu bezbednosti UN, Bahreini je kritikovao izraelske udare kao pokušaj da se „uništi diplomatija“, naglašavajući da su se desili samo dva dana pre zakazanih nuklearnih pregovora između Irana i SAD. Postavio je pitanje kako Zapad očekuje da se Iran vrati za pregovarački sto kada nikada nije ni napustio tu poziciju.
Bahreini je takođe dodao da su Sporazumi o neširenju nuklearnog oružja „izmanipulisani kao političko oružje“ koje se koristi kao izgovor za agresiju. Izraelski ambasador, Deni Danon, rekao je da je američki napad označio promenu u istoriji i da je Amerika uklonila ključnu pretnju. On je postavio pitanje zemljama koje su kritikovale napad, tražeći gde su bile kada je Iran obogaćivao uranijum i pripremao se za napade.
Doroti Šej, američka diplomatska predstavnica, stala je u odbranu napada izjavivši da su SAD delovale u samoodbrani svojih interesa. Upozorila je Iran da ne eskalira situaciju i da se vrati miru. Savet bezbednosti UN sreo se na zahtev Irana, nakon što su američke vojne snage izvele napade na tri iranska nuklearna objekta: Fordo, Natanz i Isfahan.
Iranski ministar spoljnih poslova, Abas Arakči, pozvao je generalnog sekretara UN, Antonija Gutereša, da osudi američke napade „najoštrije moguće“. U pismu, Arakči je naveo da se očekuje jasna osuda američke vlade kao zločinačke zbog njihovih napada.
Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Rafael Grosi, izjavio je da strane u sukobu moraju da se vrate dijalogu, upozoravajući na ozbiljne posledice ako se situacija eskalira. On je pozvao sve strane na uzdržanost i spreman je da ide na teren kako bi se angažovao u rešenju.
Kineski ambasador u UN, Fu Cong, osudio je američke napade i pozvao na hitan prekid vatre, izražavajući duboku zabrinutost zbog situacije koja bi mogla izmaći kontroli. Rusija je takođe osudila američke akcije, nazivajući ih „neodgovornim i provokativnim“.
Generalni sekretar UN, Antonio Gutereš, upozorio je da napadi predstavljaju „opasan zaokret“ u već napetom regionu, naglašavajući da narod ne može da podnese nove cikluse destrukcije. On je ponovo apelovao za mir i dijalog, a umesto toga, situacija se dodatno pogoršava.
Izvori iz UN su potvrdili da su Rusija, Kina i Pakistan podelili nacrt rezolucije kojom se osuđuju napadi SAD na Iran. Nacrt ukazuje na to da američki udari predstavljaju pretnju globalnom miru i bezbednosti, pozivajući na trenutni prekid vatre i zaštitu civila. Takođe, dokument apeluje na diplomatsko rešenje i nudi garancije za iranski mirnodopski nuklearni program u zamenu za ukidanje sankcija.
S obzirom na teške tenzije između ovih nacija, međunarodna zajednica se suočava s izazovom da pronađe diplomatično rešenje koje bi moglo da smanji eskalaciju sukoba i osigura stabilnost u regionu. Posmatrači strahuju da bi svaki potez bez obzira na to koliko bio mali mogao da dovede do nepredvidivih posledica, kako za Iran tako i za ostatak sveta.
