Naučnici prestižnog Naučnog instituta Vajsman u Izraelu suočavaju se s ozbiljnim izazovima nakon što je iranski projektil uništio deo zgrade u kojoj su se nalazile napredne laboratorije. Projektil je pogodio kampus ovog instituta u Rehovotu, blizu Tel Aviva, u nedelju ujutro. Dok su zgrade pretrpele značajna oštećenja, srećom, nije bilo povređenih, budući da je kampus bio prazan tokom noći. Najveći deo jedne od zgrada je potpuno srušen, dok su drugi delovi pretrpeli ozbiljna oštećenja.
Naučnici su odmah krenuli u potragu za svojim uzorcima, pokušavajući da spasu sve što su mogli iz laboratorija затворене u ruševinama. „Učinili smo što smo mogli kako bismo spasili što više uzoraka, boreći se protiv vatre“, rekao je fizičar Roe Ozeri, potpredsednik instituta. Ova situacija se odvija u kontekstu eskalacije sukoba između Izraela i Irana.
Prošli petak, Izrael je pokrenuo masivne napade na Iran, tvrdeći da je zemlja blizu razvijanja nuklearnog oružja. Iran, koji insistira da je njegov nuklearni program isključivo mirnodopski, reagovao je napadima projektilima i dronovima na izraelske ciljeve. Tokom ovih sukoba, poginuli su brojni iranski nuklearni fizičari i visoki vojni zapovednici, dok su izveštaji o civilnim žrtvama ukazivali na stotine poginulih.
Iranovi napadi su takođe doveli do gubitka života među civilima, s informacijama da je 24 civila poginulo, a stotine građevina, uključujući bolnicu u Beršebi, pretrpelo oštećenja. Iako Iran nije službeno potvrdio napad na Vajsmanov institut, stručnjaci su zabrinuti za budućnost istraživanja u ovom prestižnom centru.
Institut Vajsman je poznat po svojim istraživanjima u naučnim i medicinskim oblastima, kao i povezanim sa vojnom industrijom. U oktobru 2004. godine, institut je objavio saradnju s izraelskom odbrambenom kompanijom Elbit na razvoju „bio-inspirisanih materijala za odbrambene namene“. Ovaj multidisciplinarni institut, koji postoji od 1934. godine, vodi brojne projekte u oblastima kao što su genetika, imunologija i astrofizika, i smatra se jednim od najvažnijih naučno istraživačkih centara u Izraelu.
Procene štete od napada na institut kreću se između 300 i 500 miliona američkih dolara. U međuvremenu, iranska vojska je, prema izveštajima, ispalila raketu s kasetnom municijom koja je imala za cilj povećanje civilnih žrtava. Kako su naveli izraelski vojnici i ambasada, ovo je prva prijavljena upotreba kasetne municije u tekućem ratu, što dodatno komplikuje situaciju.
Kasetno oružje je kontroverzno jer može neselektivno da rasprši podmuniciju, od kojih neke mogu ostati neeksplodirane i predstavljati opasnost za civile dugo nakon sukoba. Izraelska vojska je objavila javna upozorenja o opasnostima neeksplodirane municije. Za razliku od mnogih zemalja koje su usvojile međunarodnu zabranu kasetnih bombi, Iran i Izrael su odbili da potpišu ovu konvenciju.
Upotreba kasetne municije u ratu u Ukrajini dodatno naglašava problem širine korišćenja ovakvog naoružanja kroz međunarodnu zajednicu. Ujedinjene nacije i organizacije za ljudska prava upozoravaju na humanitarne posledice koje mogu nastati usled korišćenja kasetne municije, koja ostavlja dugoročne posledice za civile. Dok se sukobi nastavljaju, budućnost naučnih istraživanja u Iranu i Izraelu ostaje neizvesna, a naučnici poput Ozerija nastavljaju da se bore za očuvanje svojih radova i ciljeva usred trenutnog haosa.
