Prvi potpredsednik vlade i ministar finansija u tehničkom mandatu, Siniša Mali, izjavio je da učešće javnog duga u bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije trenutno iznosi 44,3%. Ova cifra je znatno ispod proseka Evropske unije, koji iznosi 81,6% BDP-a prema najnovijim statistikama. Mali je na svom Instagram profilu naglasio da su mnoge razvijenije ekonomije od Srbije suočene s višim javnim dugom, kao što su Italija sa 136,3%, Francuska sa 113,8%, Mađarska sa 76% i Nemačka sa 62,4% BDP-a.
Mali je dao do znanja da je važno posmatrati odnos javnog duga prema BDP-u, umesto fokusiranja na apsolutni iznos duga, što često čini opozicija. Ovaj odnos je ključan za razumevanje održivosti javnih finansija jer prikazuje koliko je dug u odnosu na kapacitet zemlje da ga servisira, odnosno veličinu njene ekonomije. Prema njegovim rečima, ovaj indikator omogućava međunarodnu uporedivost i predstavlja osnovu za fiskalna pravila i kriterijume, poput onih iz Mastrihta.
Uz to, Mali je naglasio da visoki dug u odnosu na BDP može signalizirati potencijalne probleme u otplati, dok nominalno visok dug sa niskim procentom u BDP-u može biti održiv. On je takođe istakao da odnos dug/BDP daje uvid u dinamiku fiskalne politike, omogućavajući analizu uticaja kamatnih stopa, primarnog salda, rasta i inflacije na dug.
Mali je istakao da zemlje sa nižim udelom duga u BDP-u imaju više fiskalnog manevarskog prostora, što je posebno važno u kriznim situacijama. Kako se bliži kraj izlaganja, ministar je naglasio da je ovaj pokazatelj jednostavan za komunikaciju prema javnosti i investitorima, jer jasno prikazuje koliko je zaduženost države proporcionalna njenoj ekonomskoj snazi. Ovim rečima, želi da pokaže da Srbija nije prezadužena zemlja, da je javni dug pod kontrolom i da se njim odgovorno upravlja.
Pored toga, Mali je izrazio želju da se stane na put netačnim komentarima o prezaduženosti zemlje koji su prisutni u javnosti, naglašavajući da oni nemaju uporište u realnosti. Takođe, pohvalio se investicionim kreditnim rejtingom koji je Srbija dobila po prvi put u istoriji, što vidi kao dokaz efikasnog upravljanja ekonomijom.
Ministar je poručio da vlada nastavlja da radi na jačanju ekonomije Srbije, pristupajući odgovorno svakom dinaru. Ova izjava dolazi u kontekstu tekućih unapređenja infrastrukture, privrede i opšteg razvoja. Mali je završio svoju objavu sa optimizmom, pozivajući sve da nastave da se trude i grade bolju budućnost za Srbiju.
Ove izjave dolaze usred različitih ekonomskih izazova sa kojima se Srbija suočava, uključujući posledice globalne ekonomske krize i inflacione pritiske koji utiču na životni standard građana. Učinak fiskalne politike je posebno važan u ovim vremenima, a vlada pokušava da obezbedi fiskalnu stabilnost dok se bori sa ekonomskim neprilikama.
U svetlu svega ovoga, svi očigledno očekuju dalji rast i stabilizaciju ekonomije u budućnosti. Mizernim komparacijama sa razvijenim zemljama, poput onih sa visokim javnim dugom, Siniša Mali želi da istakne prednosti srpske ekonomske situacije i rad vlade na održivom razvoju.
Dok se Srbiji pruža mogućnost zarade na međunarodnom tržištu, javnost i investitori će morati ostati svesni ekonomskih realnosti i izazova sa kojima se suočavaju, jer je stabilnost javnih finansija od ključnog značaja za budući prosperitet.
