Nekadašnji diplomata Branko Branković komentarisao je nedavni sastanak između predsednika SAD, Donalda Trampa, i predsednika Rusije, Vladimira Putina, koji se odigrao na Aljasci. Branković smatra da je na sastanku razgovarano o brojnim temama koje su unapred dogovorene, pre svega u vezi sa situacijom u Ukrajini. On smatra da su vođeni razgovori i o drugim važnim pitanjima, uključujući pitanja vezana za Bliski istok.
Prema Brankovićevim rečima, pored ključnih tema kao što je Ukrajina, bilo je reči i o novom međunarodnom poretku. U ovom kontekstu, naglasio je da je zajednička ideja BRIKS-a (grupe koja uključuje Brazil, Rusiju, Indiju, Kinu i Južnu Afriku) da se stvori novi globalni poredak koji bi se oslanjao na međunarodno pravo. Ovaj pristup podrazumeva poštovanje principa sadržanih u Povelji Ujedinjenih nacija, što bi potencijalno moglo promeniti trenutne geopolitičke dinamike.
S obzirom na to da se sastanak odigrao u kontekstu sve napetijih odnosa između Zapada i Rusije, Branković veruje da će detalji razgovora osvetliti buduće pravce diplomatije. Ističe, takođe, da će sastanak imati dugoročne posledice po međunarodne odnose, posebno u kontekstu izazova sa kojima se svet suočava.
Branković ukazuje na to da, iako razgovori o pitanju Ukrajine ostaju ključni, deli se i sve veća potreba za dijalogom o Bliskom istoku. Ovaj region, koji već dugo vremena prolazi kroz krize i sukobe, zahteva posebno pažnju i strateške razgovore kako bi se pronašli održivi mir i rešenja koja bi mogla dugoročno stabilizovati situaciju.
Kako se svet sve više suočava s promenama u globalnom poretku, razgovori između vodećih nacija postaju sve važniji. Stvaranje novog međunarodnog poretka može rezultirati novim načinima interakcije između država i potencijalno smanjiti nivo sukoba. Branković veruje da bi to moglo dovesti do uspostavljanja ravnoteže moći koja bi favorizovala mir i stabilnost, a ne sukobe.
U kontekstu BRIKS-a, njegov rad na promociji novog međunarodnog poretka može doći do izražaja kroz različite inicijative koje su fokusirane na ekonomski razvoj, političku stabilnost i saradnju među zemljama članicama, ali i sa drugim državama. Ova organizacija je u poslednjim godinama pokazala značajnu snagu i sposobnost da utiče na globalne tokove.
Branković je takođe primetio da će novi pristupi morati da se uzmu u obzir kako bi se optimizovalo delovanje međunarodnih institucija koje su često kritizirane da ne uspevaju da reše ključne globalne probleme. Usmeravanje na principe međunarodnog prava, temeljne ljudske vrednosti i političku transparentnost može biti ključ za uspešniji globalni dijalog.
Konačno, iskazao je nadu da će ovi sastanci doprineti stvaranju međusobnog poverenja među državama i otvaranju vrata višem nivou saradnje. Sa sve većim izazovima kao što su klimatske promene, ekonomske krize i humanitarne katastrofe, međusobna koordinacija na globalnom nivou postaje neophodna.
U zaključku, Branković veruje da su sastanci poput ovog između Trampa i Putina esencijalni za navigaciju kroz kompleksne međunarodne izazove. Oni predstavljaju priliku ne samo da se reše trenutni problemi, već i da se postave temelji za buduću saradnju koja bi mogla doneti više stabilnosti i mira u svetu.
